„Oni koji voće i povrće uvoze na primer iz Srbije ili Makedonije, moraće da povećaju cenu, pa će u prednosti biti domaća roba. Na uvoz iz EU se ne može mnogo uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može“, zadovoljno je ovih dana komentarisao novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, čelnik tamošnje Poljoprivredne komore Matija Brlošić.
A novi pravilnik hrvatskog Ministarstva poljoprivrede je proširio spisak voća i povrća koje će proći fitosanitarni nadzor prilikom uvoza iz trećih zemalja, ali i odredio čak 22 puta višu cenu inspekcijskog nadzora od dosadašnje. Umesto 90 kuna, on će koštati 2.000 kuna.
Jasno je kako će se to odraziti na cenu uvezenog voća i povrća, a na proširenoj listi je praktično svo koje se proizvodi na ovdašnjim prostorima, pa i u Srbiji. Predsednik Uprave „Agrofruktusa“ Denis Matijević kaže da će uvozna roba sigurno poskupeti za tu razliku od 1.910 kuna.
„Verujemo da se na taj način ide ’naruku‘ domaćim proizvođačima jer će se ograničiti uvoz i napraviti više reda“, primetio je Brlošić. Hrvatski poljoprivrednici već zadovoljno trljaju ruke, zahvalni ministru poljoprivrede Tomislavu Tološiću što iz sve snage, pa i ovakvim necarinskim barijerama, radi u njihovu korist. Isto kao što i dalje insistira na tome „da kao ministar ima pravo da traži da se kupuje hrvatsko“, ne hajući na burna reagovanja trgovinskih lanaca, pre svega „Lidla“.
Mediji u Srbiji pak nisu ni zabeležili vest da će naše voće i povrće sigurno poskupeti u Hrvatskoj i biti nekonkurentno na tamošnjem tržištu. A samo što smo prvi put prošle godine zabeležili suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa tim susedom.
Prema rečima sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljka Jovanovića, u 2016. Srbija je izvezla te robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U našem izvozu dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, pa akcizna roba, piće i duvan, kaže Jovanović za Sputnjik.
Odgovor na pitanje kako mi da zaštitimo svoju proizvodnju, sudeći po različitim stavovima sagovornika Sputnjika, svodiće se na poznatu frazu, kako padne. Od slučaja do slučaja. A najčešće nikako.
Zna se kako u EU štite svoju poljoprivredu. Ogromnim subvencijama koje iznose oko 360 evra po hektaru, dok su kod nas oko 50 evra. Agrarni budžet Srbije još nije blizu projektovanih pet odsto ukupnog budžeta države, a on je u EU pao sa 50 odsto ukupnog budžeta EU na 40 odsto!
Jasno je u kojoj meri je srpski seljak nezaštićen u odnosu na evropskog.
Neće Srbija mnogo izgubiti čak i da se sa hrvatskog tržišta preorijentiše na neko drugo. Koji je to red veličina najbolje govori podatak da je već u prvom kvartalu ove godine Srbija samo jabuka izvezla u Rusiju za 50 miliona evra. Uostalom, tih 116 miliona prošlogodišnjeg izvoza se dobrim delom odnosi na robu u „Agrokorovim“ trgovinskim lancima koji su zaposeli Srbiju.
Komentarišući meru koju je preduzelo hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede, Jovanović za Sputnjik kaže da se u istoriji naših odnosa svaka necarinska barijera pokazala kao loša poruka.
On podseća da smo ne tako davno već imali probleme sa Hrvatskom, sa zatvaranjem granice za kamione, što je, napominje, bila baš direktna politička odluka. Po njegovoj oceni, najnovija mera ne može da donese toliko dobrobiti, naročito granama koje su zavisne od uvoza, a najviše će, kaže, biti na gubitku potrošači ako se podignu cene proizvoda namenjenih osnovnoj potrošnji.
„Takođe smatram da svaki reciprocitet u ovakvim merama nije pravo rešenje, već je potreban zdravorazumski pristup slobodnom tržištu“, zaključuje Jovanović i podseća da naše opredeljenje za EU integracije podrazumeva i prihvatanje pravila igre koja važe u EU. A tamo, dodaje, završava 90 odsto našeg izvoza, čiji dobar deo čine poljoprivredni proizvodi.
„Siguran sam da Srbija i Hrvatska imaju interes od zajedničkog tržišta, i ne bismo smeli da ga ugrožavamo nekim jednostranim odlukama“, kaže za Sputnjik predstavnik PKS.
Drugim rečima, EU ne bi valjalo ljutiti.
Za razliku od Jovanovića, naš poznati agroekonomski analitičar Milan Prostran je mišljenja da su mere reciprociteta u ovakvim situacijama upravo potrebne kao mere zaštite domaće robe.
„Plašim se da tom cilju ulaska u EU plaćamo veliku cenu. Mi smo našu privredu potpuno izložili liberalnom tržištu ali je to dogovarano odavno, kada je bilo rečeno da ćemo 2016. postati članica EU. Mislim da bi trebalo da se sastave neke mere zaštite. Pa ako su nam uveli meru vancarinske zaštite, uveo bih im isto, po principu reciprociteta“, kaže Prostran za Sputnjik.
On napominje da smo nedavno imali sličnu situaciju sa Makedonijom, pa kada smo im zapretili merama reciprociteta — oni su je ukinuli.
Pošto Srbija ima sporazum sa EU o neplaćanju carine osim za robu koja je na kvotama, zemlje EU, ali i druge, poput Makedonije, štite svoje proizvode uvođenjem perfidnih mera vancarinske zaštite i izmišljaju nekakvo propisivanje sistema kvaliteta, poskupljenje raznih sanitarnih pregleda i slično, kaže Prostran, ali i dodaje — a sami svoje proizvode ne branimo.
„Mi ispunjavamo sve zahteve EU kada su u pitanju uslovi privređivanja“, ističe on i podseća da smo jedva izdejstvovali kod EU da nam dozvoli uvođenje prelevmana, odnosno naplatu dodatne takse na mleko i svinjsko meso iz EU u situaciji kada je zbog ruskog embarga evropsko tržište bilo preplavljeno tim proizvodima.
A onda su nas, dodaje, na sve načine pritiskali da te prelevmane, koji su trajali dva puta po šest meseci, ukinemo, što smo na kraju prošle godine i morali da uradimo.
„Očigledno je da će nam u godinama koje dolaze, a izvesno je da nam do 2025. nema ulaska u EU, biti jako teško da se nosimo sa njenim bogatim zemljama koje sve više pritiskaju naše tržište, s obzirom na to da su još pod embargom Ruske Federacije za njihove poljoprivredne proizvode“, smatra Prostran.
O kako neravnopravnoj utakmici je reč ilustrovao je nedavnom izjavom hrvatskog ministra poljoprivrede, da bi Hrvatska iz evropskih fondova za potrebe poljoprivrede do 2020. godine trebalo da povuče još 2,5 milijardi evra, pored sopstvenog agrarnog budžeta.
„To je ogroman novac. Godišnje će moći da povuku oko 800 miliona evra, a naš agrarni budžet je manji od 400 miliona“, podseća on, ističući da smo apsolutno neravnopravni kao zemlja-kandidat jer su sredstva iz pretpristupnih fondova sitna i sporo se realizuju.
„Morali bismo da napravimo dobru strategiju kako da se od tih perfidnih sistema vancarinske zaštite odbranimo“, smatra Prostran.
Nama bi se zameralo kada bismo pozvali ljude da kupuju domaće proizvode, jer je ograničavanje slobode trgovanja u suprotnosti i sa domaćim zakonom i sa propisima EU. To, primećuje Prostran, ne smeta ni Francuskoj, ni Hrvatskoj da imaju takve kampanje i to rade vrlo intenzivno. A Francuska to radi najviše, iako je najmoćnija poljoprivredna zemlja u EU i 18 odsto ukupnih prehrambenih proizvoda na tržištu Unije je njeno.
Da mi to pokušamo, sigurno bi bilo reagovanja, kao što će ih, smatra on, sigurno biti zbog odredaba u zakonu koji će usloviti prodaju zemlje strancima od 1. septembra.
Uostalom, već pre mesec dana se oglasio komesar za poljoprivredu EU, ocenom da smo prodaju zemlje ispregovarali i da ne treba da strahujemo.
Po mišljenju profesora Poljoprivrednog fakulteta Miladina Ševralića, mogla bi i Srbija da štiti svoj proizvod, ali to ne radi „iz politikantskih razloga“.
„Prete nam stopiranjem pregovora, i mi to ne činimo zarad tih viših interesa i našeg cilja ulaska u EU, a to nema nikakvog smisla“, kaže Ševarlić za Sputnjik.
On podseća kako je Brisel pribegao vancarinskim merama povećavši subvencije pojedinim sektorima poljoprivredne proizvodnje pre svega za mleko i voće i povrće, štiteći svoje proizvođače zbog ruskog embarga na uvoz voća i povrća iz EU.
A mi, kaže on, po ukidanju prelevmana za mleko i svinjsko meso iz EU od početka ove godine, imamo enormno povećanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda iz zemalja EU, što guši naše govedarstvo i industriju mleka. Ali zbog politike ništa ne preduzimamo, zaključuje Ševarlić za Sputnjik.
