Prvi kontingent jagnjećeg mesa iz Srbije u Kinu krenuće za dva meseca, izjavio je Sputnjiku Đorđe Kuzminac, izvršni direktor Industrije mesa „Đurđević“, prve koja je dobila dozvolu za izvoz jagnjetine na kinesko tržište.
Reč je, kako je napomenuo Kuzminac, o probnom kontingentu od 3.000 jagnjadi, koje je ta industrija mesa iz okoline Pećinaca u Sremu posebno pripremala za tržište Kine, do koga će meso biti prevezeno u kontejnerima.
Prva dozvola za izvoz jagnjećeg mesa u Kinu dobijena je, a do juna bi još osam klanica trebalo da dobiju takve sertifikate. Vrlo brzo bi trebalo da uslede i dozvole za izvoz govedine, a do kraja godine i svinjskog mesa, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Srbiji su se otvorila velika vrata još većeg kineskog tržišta i mogućnost da počne da podiže stočarsku proizvodnju. Kako reče Nedimović, ne treba preko noći očekivati čuda, jer ni problemi nisu nastali preko noći.
Plan je pravljen za narednih pet do dvadeset godina, tokom kojih će se zajedno oporavljati i podizati i izvoz i domaća stočarska proizvodnja.
A ona konstantno nazaduje od devedesetih godina prošlog veka. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić je za Sputnjik ukazao da je dovoljno samo uporediti podatke iz 1990. i 2012, kada je urađen poljoprivredni popis. Te 2012. broj goveda bio je 68 odsto manji, broj svinja čak bio 380 odsto manji nego devedesete godine, a broj ovaca smanjen je 90 odsto. I posle 2012. pad stočarske proizvodnje je nastavljen, godišnje oko dva odsto.
A stočarstvo je uvek bilo mera uspeha jedne poljoprivrede. Po rečima agroekonomiste Milana Prostrana, ono sada u Srbiji u ukupnom prihodu poljoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto, a sve ispod 60 odsto se smatra slabim rezultatom.
Već iz tog podatka je jasno koliki nas posao na oporavku stočarstva čeka. Zato ne treba da čudi konstatacija ministra poljoprivrede Nedimovića da nema izvoza u Kinu preko noći. Izvozne dozvole, kao i memorandum o razumevanju sa Kinom o bezbednosti hrane, predstavljaju tek osnov za razvoj stočarskog sektora i izvoza mesa u narednih 10 do 20 godina.
Šta može država da učini da olakša postojećim stočarima, ali i nove privoli tom poslu. Tim pre što je od 4.600 sela u Srbiji svako četvrto na putu nestajanja, jer čak u u 986 sela ima manje od po sto stanovnika. Za deceniju između dva popisa, seosko stanovništvo se smanjilo za oko 311.000 žitelja, odnosno za 11 odsto.
Uredbom Vlade Srbije iz februara ove godine, utvrđeno je da se za direktna plaćanja subvencija u poljoprivredi izdvoji 18,67 milijardi dinara, od čega 1,3 milijarde na ime podsticaja za tov junadi, jagnjadi i svinja. Podsticaji za tov junadi iznose 10.000 po grlu, sa 7.000 se subvencioniše svako grlo ovce, a za jagnje još dodatne 2.000 dinara.
Prostran je za Sputnjik ocenio da su, pored toga, neophodna ozbiljna ulaganja. Kako procenjuju agroekonomisti, pre svega u nabavku oko 20.000 steonih junica i 30 do 40 hiljada teladi namenjenih tovu za izvoz. Sa dodatnih 100.000 junadi, što znači oko 200.000 goveda, bile bi podmirene domaća tražnja i kvota koju imamo za izvoz u EU, a tek sa dvostrukim uvećanjem moglo bi da se razgovara i o izvozu u Kinu.
I u Ministarstvu poljoprivrede smatraju da su, uz mere državnih podsticaja za podizanje novih stada i izgradnju farmi i prerađivačkih kapaciteta, neophodne investicije. Bilo da je reč o srpsko-kineskim zajedničkim ulaganjima ili samo kineskim. Ubrzano uvećanje stočnog fonda je moguće uz svež kapital. Naravno, i za to je potrebno vreme, pogotovo u govedarstvu, gde za novo tele i njegov tov treba oko dve godine.
Podizanju stočarstva, sela i poljoprivrede uopšte trebalo bi da doprinese i pokušaj vraćanja zadruga koje su devastirane. Planirano je da u naredne tri godine u 500 velikih sela bude formirano 500 zadruga. Raspisan je konkurs za dobijanje sredstava na koja, na osnovu biznis plana, mogu da računaju i postojeće i novoformirane zadruge.
Sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović, kaže za Sputnjik da je dobijanje prvog sertifikata za izvoz jagnjećeg mesa u NR Kinu dobar i pozitivan signal da se krene u ozbiljniju stočarsku proizvodnju.
On smatra da je država dosta uradila kroz podsticaje, ali da nadalje treba razgovarati i o mogućnostima finansiranja proizvodnje posredstvom povoljnijih kredita.
I po oceni Budimovića, posebno je važno pronalaženje strateških partnera, potencijalnih ulagača u razvoj srpskog stočarstva, na čemu država treba da radi.
On ukazuje da bi bila dobrodošla i edukacija samih proizvođača kako bi njihova proizvodnja odgovarala zahtevima probirljivog kineskog tržišta. Nije problem organizovati edukacije, da li kroz lokalnu samoupravu ili Zadružni savez Srbije. Srbija, kako je ocenio, ima dovoljno stručnjaka da to uradi.
Napominje da je upravo ovih dana na novosadskom Sajmu poljoprivrede organizovan direktan razgovor predstavnika ruske agencije za bezbednost hrane „Roseholjnadzora“ i srpske privrede koja na rusko tržište plasira meso, mleko, voće i povrće.
„Bilo je dosta korisnih saveta šta je to što Rusija traži u smislu kvaliteta i sledljivosti, odnosno da li je roba stvarno srpskog porekla, i sigurno da je edukacija te vrste dobrodošla ne samo za rusko, nego i za kinesko tržište“, podvukao je sekretar Udruženja za stočarstvo PKS-a.
Srbija, kako je zaključio, ima potencijalne kvalitetne kupce, što je danas u biznisu najteže obezbediti.
„Mi imamo Rusku Federaciju, imamo Kinu, dva svetska giganta u potrošnji hrane i imamo njihovu podršku i logistiku, koju bi trebalo da iskoristimo“, ocenio je Budimović za Sputnjik.
