Vlada Srbije, zajedno sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), razmišlja o novoj agrarnoj politici koja podrazumeva ustupanje 25 do 50 hektara državnog zemljišta bez naknade mladim bračnim parovima.
Po oceni ministra zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića, pusta sela nisu samo poljoprivredni problem Srbije. Depopulacija rubnih područja je, kako je naglasio, pretnja i po nacionalnu bezbednost zemlje.
S obzirom na to u kakvom stanju je srpsko selo, devastirano decenijama, vlada neće imati vremena za duže razmišljanje o tom pitanju. Pogotovo što su nova agrarna politika i novi koncept regionalnog razvoja dugoročna misija, kako je naglasio Krkobabić obilazeći Borski okrug, jedno od rubnih područja sa praznim selima. On smatra da će mladi ostati na selu ukoliko im se ponudi mogućnost izbora, a jedna od mogućnosti je razvoj zadrugarstva.
Da je poslednji trenutak za to, najbolje pokazuju podaci popisa stanovništva i Poljoprivrednog popisa iz 2012. godine, prema kojima od 4.709 naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje 1.200, gotovo svako četvrto. U 1.034 sela je manje od po 100 žitelja, a u 550 sela ima manje od po 50 stanovnika. U Srbiji je danas oko 50 praznih seoskih naselja, dok 85 odsto njih ima manje od po deset stanovnika. Potpuno praznih kuća je 50.000, a u još 150.000 trenutno niko ne živi.
S obzirom na ove porazne podatke, ali i iskustvo sa terena, član Akademijskog odbora za selo SANU, Branislav Gulan, koji je sa Krkobabićem obišao Borski okrug, a proteklih meseci i poljoprivredne zadruge po Srbiji, smatra da je teško očekivati povratak mladih na selo. Treba makar zadržati one koji su na selu ostali, kaže on za Sputnjik.
I Gulan, kao i sociolog sa novosadskog Filozofskog fakulteta Srđan Šljukić, koji se posebno bavi sociologijom sela, smatraju da ta mera, ukoliko ostane izolovana, nije dovoljna.
Ne može se očekivati da mladi bračni parovi odu ili ostanu na selu a da to ne bude praćeno razvojem zadrugarstva, ruralnog razvoja, razvoja infrastrukture i drugih privrednih aktivnosti na selu, slažu se sagovornici Sputnjika.
„Principijelno gledano, to bi bio jako dobar potez, dobar smer agrarane politike jer time, sa jedne strane, hoćete da zadržite ljude na selu i to one koji su najproduktivniji, mlade bračne parove, čime popravljate demografsku sliku, što je naš najveći problem. Sa druge strane, time stvarate i pojačavate onaj srednji sloj na selu koji doprinosi društvenoj stabilnosti. To su dve dobre strane te mere“, ukazuje Šljukić.
On sve to smatra izvodljivim, ali samo ako je takva mera deo paketa u kome je i pomoć zadrugarstvu i zabrana prodaje zemlje strancima, odnosno, kako kaže, donošenje takvog zakona u Skupštini Srbije koji će obesmisliti sve ono pogrešno što je potpisano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU po pitanju podaje zemlje.
Šljukić je podsetio da je Izvršno veće Vojvodine pre nekoliko godina imalo akciju otkupljivanja praznih kuća po selima koje je dodeljivalo mladim bračnim parovima. Objektivno, to je bila kap u moru, ne mogu se sagledati nekakvi pozitivni efekti toga ni na kratak ni na srednji rok, kaže on.
„Imate pojedinačne mere, izolovane, s vremena na vreme krene neka priča u javnosti, neka „o-ruk akcija“, onda dođe druga vlada, onda neka druga mera i tako dalje, a od svega imamo samo dalje propadanje sela. Znači, potrebna je jedna sistematska politika kakva se vodi u najrazvijenijim zemljama EU“, ukazuje novosadski sociolog kome je selo odavno u fokusu.
U Zapadnoj Evropi pre svega u najrazvijenijim zemljama, Nemačkoj, Francuskoj… već decenijama se jako vodi računa o ruralnom razvoju, o tome kako će poljoprivredno zemljište biti distribuirano i ko će ga obrađivati. Vodi se takva politika da se ljudi zadrže na selu, da imaju određene uslove i da se posedi koje imaju postepeno uvećavaju, a opet da se zadrži struktura srednjeg sloja.
„Znači, decenijama se vodi politika koja vodi računa i o seoskim porodicama i o infrastrukturi i o svemu ostalom. Ne prepušta se mnogo toga slučaju, a vi kod nas praktično ništa od toga nemate“, napominje Šljukić za Sputnjik. Nemamo gotovo nikakvu agrarnu politiku ni politiku ruralnog razvoja, dodaje on.
Već i dodatni podaci Poljoprivrednog popisa daju za pravo da sama mera dodele državnog zemljišta mladim parovima neće biti dovoljna za oživljavanje sela. Tako, na primer, od 4.709 sela poštu nema 2.000 sela. Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 400 sela u Srbiji nema prodavnice, u 230 sela nema osnovne škole, u 2.760 sela nema vrtića. U dve trećine nema ambulante. O domu kulture i biblioteci i da se ne govori, nema ih 73 odsto sela. Kako u takvoj situaciji pomišljati na povratak mladih bračnih parova?
Gulan napominje da je infrastruktura na selu uslov svih uslova i da o povratku na selo ne treba razmišljati, već o pokušaju da se zadrže mladi koji još nisu otišli.
To je zasada samo predlog da se državna zemlja, otprilike polovina, podeli mladim parovima u dugoročni zakup, bar 49 godina, a drugu polovinu država da proda i podeli pare, kaže član Odbora za selo SANU za Sputnjik.
Naglašava, međutim, da je Srbiji potrebna nova agrarna reforma i socijalna politika. I on ukazuje da bez jakih zadruga ne možemo očekivati nikakav pomak.
Ova vlada je, kaže, prva od kraja Drugog svetskog rata dala političku podršku zadrugama, ali i finansijsku, opredelivši 25 miliona evra za osnivanje novih i revitalizaciju postojećih. Upozorava, međutim, da je to tek vraćanje duha zadrugarstva. Zadrugarima se, podseća, duguje 200.000 hektara zemlje koja je oduzeta u proteklih više od 50 godina, kao i nekoliko hiljada zgrada i druge imovine, i na tome se zasad ništa ne radi.
Gulan podseća i da smo jedina zemlja u svetu gde u zadrugama ne postoje štedno-kreditne službe koje će da kreditiraju zadrugare. Zbog toga zakon o zadrugama, smatra on, mora da bude izmenjen. Od zadrugarstva u svetu živi tri milijarde ljudi i bez njihovog aktiviranja nema oživljavanja sela, pa ni zaživljavanja ideje o mladim parovima na selu, kaže Gulan.
Ukazujući na iskustva država u okruženju, on precizira da Rumunija, uz zemlju, mladim bračnim parovima daje i 70.000 evra ako se odluče da žive na selu. „U Sloveniji, ako naslede zemlju i kuću od roditelja, dobijaju 40.000 evra ako ostaju na imanju. U Hrvatskoj poljoprivreda po hektaru ima stimulacije prosečno više od 300 evra. Kod nas nema ni 40, 60 evra. I u svim tim zemljama, ako postoji pet kuća u pograničnom području, udruženi su u zadrugu, nešto proizvode, prodaju i naplate“, kaže Gulan, ali i upozorava: šokantno je da je u Srbiji prošle godine rođeno samo 64.723 dece, najmanje za poslednjih sto godina.
„To je manje nego pre Prvog svetskog rata. Ako tako nastavimo za dva veka, Srbija neće postojati. Živeće neki drugi ljudi na ovim prostorima“, kaže Gulan za Sputnjik.
