Tatjana Samuil je bila gošća petog festivala ruske klasične muzike „Boljšoj“. Nastupila je poslednje festivalske večeri, zajedno sa suprugom, violončelistom Justusom Grimom, u pratnji Simfonijskog orkestra „Boljšoj“.
„Gledala sam mnoge Kusturičine filmove, a prvi mi je pokazala jedna moja prijateljica kada je doputovala u Belgiju. Poslednji film ’Na mlečnom putu‘, nažalost, još nisam videla, ali nameravam. Njegova ličnost je u Rusiji veoma popularna. On je tamo praktično nacionalni heroj. A i u mojoj porodici: moja majka, kada je saznala da putujem ovamo, spremala se da krene s nama, ali, nažalost, nismo uspeli da se organizujemo“, otkrila nam je Tatjana Samuil, kojoj je ovo bilo prvo gostovanje u Srbiji.
Tatjana potiče iz muzičke porodice. Njen otac je ugledni moldavski dirigent Aleksandar Samuil, majka joj je pijanistkinja, a sestra Ana poznata pevačica. Roditelji su uticali na njen profesionalni razvoj i odluku da se bavi muzikom i umetnošću.
„Počeli su da me podučavaju kada mi je bilo tri godine. Nikada nije bilo ni reči o tome da se bavim nečim drugim, osim kada nisam želela da vežbam, tada su me povremeno plašili da će me poslati u običnu školu. Obična škola je za mene i sestru bila pojam kazne, tako da smo nastavile da se bavimo muzikom. Ipak, uopšte ne žalim zbog toga, to je ispravan izbor, hvala im na tome“, priča umetnica.
Tatjana Saumil je nastupala na mnogim prestižnim svetskim scenama, s uglednim dirigentima i orkestrima. Među brojnim nagradama izdvajaju se priznanja na Međunarodnom violinskom takmičenju „Sibelijus“ (2000), Takmičenju kraljice Elizabete i Međunarodnom takmičenju „Čajkovski“ (2002).
Ova umetnica je imala je sreću da upije iskustvo dve značajne muzičke tradicije – ruske i belgijske, i da uči od proslavljenih muzičara i uticajnih pedagoga. Muzičko obrazovanje stekla je prvo na Moskovskom, a potom na Briselskom konzervatorijumu.
„Belgijska škola violine je vrlo poznata u svetu. U njoj su bili Anri Viotan, Ežen Izai, tamo su organizovana izuzetna violinska takmičenja. Nije slučajno što je tamo došao i čuveni Igor Ojstrah, kome smo svi veoma zahvalni. Brojni veliki muzičari su se zadržavali u Belgiji, niko ne može da objasni zbog čega. Imala sam sreće što sam posle znamenite ruske škole dospela u belgijsku, to je odlična kombinacija“, ponosno kaže naša sagovornica.
Tajne koje kriju „gvarnerijus“ i „stradivari“
Tatjana Samuil je, pored ostalog, poznata i po tome što svira na veoma vrednim instrumentima, za koje je posebno vezana, jer veruje da u sebi nose čaroliju. Osam godina svirala je na violini „gvarnerijus“, koja je pripadala velikom belgijskom kompozitoru i violinisti Anriju Viotanu, a potom je dobila violinu „stradivari“, na kojoj je svirao Austrijanac Fris Krajsler.
„Stare, skupocene instrumente je teško odgonetnuti, zbog čega ih stručnjaci stalno testiraju i uporno se trude da nas ubede da su nove violine bolje. Kada je reč o starim instrumentima, onaj u čije su ruke dospeli u prvom trenutku ne može na njima da svira, potrebno je vreme da ih otkrije, razume, da počne s njima da razgovara. A ja imam dva potpuno ista iskustva i s ’gvarnerijusom‘ i sa ’stradivarijem‘“, priča nam Tatjana Samuil.
Neke fraze jednostavno nije uspevala da odsvira na ovim instrumentima, a kada je napokon uspela da ih savlada i da se prilagodi njihovim ćudima, imala je utisak kao da oduvek svira na njima.
„Poslednji disk koji sam snimala bile su kompozicije Frica Krajslera, a violina na kojoj sada sviram, ’gvarnerijus‘, pripadala je njemu, i bilo je nekoliko minijatura koje sam pokušavala ranije više puta da odsviram, uvek uz osećaj da to nije to, tako da sam odustajala od njih. Kada sam pokušala da ih odsviram na ovoj violini, imala sam osećaj da mi ona bukvalno pomaže. Možda je to i glupost, ali sam u tom trenutku zaključila da je on, verovatno, upravo na ovoj violini i komponovao dela i da instrument, prosto, ima nekakvo pamćenje“, uverena je umetnica.
