Trend je opadanja. Demografija će učiniti svoje i za 50 godina neće više biti srpskog pitanja u Hrvatskoj. Izuzetak može da se napravi ako Srbija bude jaka i ako pomogne te, kakve su da su, srpske ustanove u Hrvatskoj. Recimo, imamo srpsku zajednicu opština u Slavoniji, ali je ona samo nevladina organizacija. Međutim, kad bi Srbija tu pomogla, kad bi imala neke fondove, to bi opstalo. Isto to važi i za oblast nekadašnje Krajine.
Majka antisrbizma
Napredni klub već devetu godinu zaredom objavljuje izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu u osam država i jednom protektoratu, a njegov predsednik Čedomir Antić ovako ocenjuje budućnost položaja srpske manjine u Hrvatskoj.
Povod za razgovor sa Antićem jeste najnovija ocena Milorada Pupovca, saborskog poslanika i novog predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, da radikalne hrvatske desničarske grupacije žele apsolutno da izoluju Srbe, čak i doslovno, i to nakon što su Srbi već isključeni iz vitalnih pitanja hrvatskog društva, počev od jezika, škola, pa sve do razvojnih programa.
„Kad je reč o Hrvatskoj ona je tu verovatno i ključna država, zato što je uopšte koncept antisrbizma i koncept negativnog odnosa prema Srbiji i Srbima tamo formulisan. Potom ga preuzimaju drugi. Neki milom, neki pod uticajem tog sukoba među velikim silama i potrebe da emancipuju svoje narode i steknu neka prava koja možda i ne bi imali nad drugima“, naglašava Antić za Sputnjik.
U Hrvatskoj je reč o identitetskom problemu, precizira predsednik Naprednog kluba, koji vodi ka tome da postoji konsenzus o neprihvatanju Srba kao političkog naroda u Hrvatskoj, u čemu se ne razlikuju mnogo tamošnje najveće političke stranke.
„Gospodin Pupovac je potpuno u pravu, s tim što on pokušava da napravi neku vrstu sporazuma sa hrvatskom Vladom, pa onda optužuje neke neimenovane desničare. Ko su ti ljudi? Pa naravno, vrh Hrvatske demokratske zajednice i vrh Socijaldemokratske partije koji se neprekidno dokazuju u patriotizmu i pokušavaju da dobiju bitku koja je unapred izgubljena, a to je da budu veći Hrvati od HDZ-a“, ukazuje Antić.
Zašto kažemo da Srbi danas žive na istorijskom minimumu u Hrvatskoj, pita on. Formalno, Srbi imaju visoka prava, međutim, to nije tačno.
Evropa žmuri nad rasizmom
„Erdutski sporazum i Zakon o ljudskim pravima i nacionalnim manjinama kojima je trebalo da bude omogućena reintegracija i zbog kojih su srpske vlasti navodno odustale od autonomije za Srbe i bezuslovno dozvolile reintegraciju sremsko-baranjske oblasti, nisu sprovedeni“, podseća Antić za Sputnjik.
Štaviše, podvlači on, Srbi su tokom proteklih 20 godina izloženi neprekidnoj diskriminaciji i asimilaciji. Najbolji dokaz za to jeste odnos prema povratnicima, stambenom stanarskom pravu, penzijama, staroj štednji.
„Ove godine na izborima Srbi su na političkom minimumu, verovatno od vremena Nezavisne države Hrvatske. Od vremena Osmanskog carstva oni nisu imali tako mali uticaj u Hrvatskoj. To je zato što je 65.000 ljudi lišeno prava da učestvuje na opštinskim izborima“, konstatuje Antić.
Sve bi to bilo drugačije, dodaje, da je Hrvatska ostala pri onome što je obećala, a to su autonomni kotar Knin i autonomni kotar u Glini.
„U ovom trenutku u Hrvatskoj, postepenom marginalizacijom i nestankom Srba kao političkog faktora, Srbija postaje pretnja zato što je hrvatski identitet nestabilan. To nije integrisano društvo. Ali postoji snažni antisrbizam i potreba da se u mržnji objedine pripadnici političke elite. Neprekidna mobilizacija naroda na navodnu ugroženost“, napominje predsednik Naprednog kluba.
Problem Srba u Hrvatskoj, podvlači Antić, u kojoj je skoro tri puta više napada na Srbe nego na Kosovu, nije samo srpski, nego evropski.
„Međutim, Evropska unija, koja je ipak prihvatila da njene granice budu katedrale, a ne da objedini sve evropske narode i čak evroazijski kontinent kao što je bila ideja, to toleriše i ne prihvata da je to rasizam“, kategoričan je Antić.
Setim se često serije, kaže na kraju Antić, gde detektiv koji je poreklom Irac kaže „gde su ona vremena kad je svako bio nevin, dok se ne dokaže da je Irac“.
Dakle, kad pomenete prava Srba u Hrvatskoj, Bosni, onda vam se, zaključuje Antić, neki evropski birokrata nasmeje i kaže: kakvi Srbi.
