Vladimir Putin, koga sam upoznao tokom godina, bukvalno je pokušao da promeni ishod ne samo naših, već i izbora u Francuskoj. Pokušao je i da zbaci Vladu Crne Gore, lepe male zemlje. I nije bilo nikakve kazne.
Sve ovo ponovio je poznati jastreb američke duboke države senator Džon Mekejn, izrecitovavši svoju mantru o Rusiji i opsednutost njenim predsednikom. Ovoga puta, sve to je učinio gostujući na Si-Bi-Esu, a suština svih njegovih žaoka je klasična zamena teza.
Ako Americi smeta vlast u nekoj državi, napominje za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković, iz ekonomskog, geostrateškog ili bilo kog drugog razloga, ona je svrgava na silu. To je, ističe Raković, karakteristika njihove politike koju su nasledili od Britanaca, i na tome rade zajedno.
Vek i po intervencionizma
„I kad je reč o Crnoj Gori, radili su zajedno. Takozvani pokušaj puča koga nikad nije bilo samo je akcija MI6 koja je trebalo da uvede Crnu Goru u NATO i da dâ zamah tipovima kao što je Džon Mekejn da mogu da pričaju gluposti o navodnom pokušaju puča u korist Rusije“, kategoričan je Raković.
Nabrojati sve zemlje gde je Amerika rušila vlade ili podržavala one koji ruše te vlasti je toliko duga, konstatuje Raković, da ne možemo sve da ih pobrojimo jer bi to bilo nekoliko stotina primera u proteklih 150 godina. Ono što možemo, dodaje ovaj istoričar, jeste da se fokusiramo na neke karakteristične primere.
„Pomenimo Korejski rat i američko učešće, takođe Vijetnamski rat i haos koji su tamo napravili Amerikanci, zatim svrgavanje vlasti u Čileu uz pomoć CIA kad je zbačen Salvador Aljende, potom destabilizaciju Nikaragve ′80-ih i svrgavanje vlasti u Granadi 1983, svakako i operaciju u Panami 1989. oko kontrole Panamskog kanala“, u dahu kaže Raković.
Nema demokratije za neprijatelje Vašingtona
Napad na Republiku Srpsku 1994. ovaj istoričar takođe svrstava u američko delovanje u drugim državama, kao i svrgavanje vlasti Sadama Huseina u zalivskom ratu koji je trajao od 2003. do 2011. i svrgavanje i linčovanje Muamera el Gadafija u Libiji.
„Zatim svrgavanje vlasti u Beogradu 5. oktobra 2000. u obojenoj revoluciji, gde su takođe obaveštajne službe na čelu sa američkom davale ključni doprinos. Svrgavanje Ševarnadzea u Gruziji, pa obojene revolucije u Tunisu, Egiptu, kad su vrgnuti Ben Ali i Hosni Mubarak“, i dalje nabraja Raković.
I u Siriji je, podseća, pokušano svrgavanje Bašara el Asada, u kome nisu uspeli, ali su napravili haos u toj zemlji. Poslednji primer, ukazuje Raković, jeste smena sa vlasti Nikole Gruevskog u Makedoniji.
„Pobrojani su samo neki primeri, ali ima ih zaista previše na svim meridijanima da bismo mogli svaki da pomenemo. Svuda pokušavaju, ali nisu svuda uspeli. U Venecueli nisu uspeli, ali tamo upravo imamo pokušaj svrgavanja vlasti. U Boliviji nisu uspeli, odatle su isterani, ali pokušaće neki drugi put“, sluti Raković.
