Paralelni svetovi u kojima žive građani bivše Jugoslavije najizraženiji su u julu, na godišnjicu događaja u Srebrenici, kada se javnosti Srbije, Republike Srpske i BiH pretvaraju u poprište medijske borbe i političkih optužbi za zloupotrebu jednog od najnesrećnijih događaja u istoriji južnoslovenskih naroda.
Ono što pada u oči je da se, iako je Srebrenica u medijima prisutna gotovo svakodnevno, o njoj malo ili gotovo nikako ne govori sa naučno-stručnog stanovišta.
Stoga zbornik radova sa dva naučna skupa iz 2015. i 2016. predstavlja pokušaj da se događaji u Srebrenici rasvetle sa objektivnog stanovišta. Zbornik „Preispitivanje Srebrenice: Zbornik radova sa naučno-stručnih skupova o Srebrenici 2015. i 2016. godine“, u zajedničkom izdanju Muzeja žrtava genocida u Beogradu, Predstavništva Republike Srpske u Srbiji i Fonda strateške kulture iz Moskve, biće predstavljen 10. jula u beogradskom Medija centru.
U Srebrenici se u julu 1995. dogodio veliki zločin, toliko veliki da ga nije potrebno preuveličavati, piše u jednom od radova general Radovan Radinović, bivši direktor beogradskog Instituta za strateške studije.
Ova napomena, prema Radinovićevim rečima, važna je jer postoji opasnost da reči analize istinitih događaja o tom zločinu zazvuče kao pravdanje zločina. No, to nikome nije cilj.
„Naravno, moramo osporavati lažne činjenice o zločinu koje mu se dodaju da bi on bio što veći i tako dosegao do ranga genocida. Ali ge ne smemo osporavati, jer je on i u razmerama broja ubijenih za koji mi tvrdimo da je tačan, toliko veliki zločin da pred njim moramo osetiti i sram što su to počinili naši sunarodnici i užas što je to učinjeno prema ljudskom rodu, ma koje vere i nacije bio“, piše Radinović.
Cilj skupova koje je Muzej žrtava genocida iz Beograda organizovao u saradnji sa Fondom strateške kulture i Predstavništvom RS u Srbiji jeste utvrđivanje istine, kaže direktor ove institucije Veljko Đurić Mišina.
„Kao institucija koja ima puno prijatelja i školovanih istoričara u svom sastavu, prihvatili smo se organizovanja naučnih skupova i okruglih stolova i konferencija da raspravljamo, da pojašnjavamo, da razjašnjavamo nedoumice i iznosimo nove činjenice“, kaže on.
Mišina dodaje da je institucija koju vodi pokušala da stupi u kontakt i sa srodnim institucijama iz BiH. Iz bosanskih institucija, međutim, nije bilo odgovora.
„Sudbina poginulih i nestalih veoma je bolna tema, bez obzira o kojoj strani se radilo. Mnogo toga još uvek je ostalo neraščišćeno, nepoznato. Želeli smo da ukrstimo baze podataka i još mnogo toga, ali, nažalost, nismo uspeli“, kaže Mišina.
Kako shvatiti događaje u Srebrenici iz jula 1995, kada motivi i nalogodavci zločina nisu poznati ni Haškom tribunalu, pita se u uvodniku zbornika analitičar Fonda strateške kulture Aleksandar Pavić.
Pavić podseća da je haški sudija Žan-Klod Antoneti, u izdvojenom mišljenju na žalbu presude generalu Zdravku Tolimiru, izjavio da, ako bi ga rodbina žrtava pitala ko je naredio pogubljenja i zašto, on na ta pitanja ne bi znao kako da odgovori, kao i da ga niko iz međunarodne javnosti i ostalih haških sudija nije demantovao.
To je, prema Pavićevim rečima, pokazatelj da srebrenička priča ne samo da nije ispričana do kraja već i da sa njom suštinski nešto nije u redu. Zvanična verzija događaja iz jula 1995, piše Pavić, puna je rupa koje sa protokom vremena postaju sve dublje i sve teže mogu da se prikriju.
„Zato smo suočeni sa sve agresivnijim pokušajima i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, pa i u EU i UN — da se ta ’zvanična verzija‘, po kojoj su srpske snage 11. jula ušle u (navodno) demilitarizovanu zonu, okrutno razdvojile žene, decu i starce od muškaraca, i zatim pobile više od 8.000 muškaraca, zacementira pseudopravnim sredstvima. Odnosno, da se ne samo spreče već i kriminalizuju sva nastojanja da konačno bude utvrđena istina, lišena (geo)političke instrumentalizacije“, piše Pavić.
Naučni skupovi iz 2015. i 2016, čiji su radovi sabrani u zborniku, dali su doprinos upravo preispitivanju zvanične verzije srebreničkih događaja.
„Preispitivanje slučaja Srebrenice će biti nastavljeno, ne samo u obliku borbe za istinitost dešavanja u prošlosti već i za budućnost, s obzirom na to da se važeća zvanična verzija srebreničkih događaja takođe koristi kao instrument za delegitimizaciju i kasnije ukidanje ili obesmišljavanje Republike Srpske i permanentnu satanizaciju Srbije i srpskog naroda uopšte“, piše Pavić.
Preispitivanje zvanične verzije srebreničkih događaja i utvrđivanje istine nije važno samo za budućnost našeg regiona već i za budućnost sveta, jer, kako napominje Pavić, Srebrenica se već dve decenije koristi kao opravdanje za „humanitarne intervencije“ širom sveta.
Zbornik, čije predstavljanje počinje u 11 časova, događaje u Srebrenici sagledava u širem istorijskom kontekstu, počev od 1941. godine, i obuhvata sve zločine koji su se dogodili u tom kraju.
Na kraju zbornika objavljen je svojevrsni priručnik o Srebrenici koji će, piše Pavić, omogućiti svakom čitaocu da za kratko vreme ovlada osnovnim činjenicama o Srebrenici i da stekne uvid u to šta se još uvek ne zna — poput identiteta i motiva nalogodav(a)ca, i različitih, i ujedno opadajućih brojeva žrtava koji se u različitim presudama Haškog tribunala navode.
