Više od dve decenije prošlo je od završetka građanskog rata u Bosni i Hercegovini, a tu bivšu jugoslovensku republiku još razdiru nerazrešeni sukobi. Stare rane nikako da zacele, svake godine pred obeležavanje godišnjice događaja u Srebrenici strasti na svim bosanskim stranama razbuktaju se, a upravo u julu, kada se obeležava godišnjica događaja u Srebrenici, pokazuju se sve slabosti BiH kao države, nikada do kraja nedovršene, nikada nekonstituisane do kraja.
U trenutku kada ove godine bude obeležavana godišnjica događaja u Srebrenici, u Banjaluci će pokret Zavetnici organizovati skup podrške generalu Ratku Mladiću. Atmosfera je već podgrejana odlukom Ustavnog suda BiH o državnim praznicima u korist federacije BiH, a protiv zahteva Republike Srpske, a takođe i raspadom koalicije između Bakira Izetbegovića i Fahrudina Radončića. Politička kriza uskoro bi mogla da kulminira.
Aleksandar Vranješ sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka kaže da je Bosna otpočetka konstituisana na pogrešnim osnovama, jer su sva tri konstitutivna naroda od Bosne imala drugačija očekivanja. Tu je, naravno, i međunarodni uticaj, to jest pritisci međunarodne zajednice koji su prestali zato što im se u jednom trenutku usprotivila Republika Srpska.
To je BiH uvelo u svojevrsnu pat poziciju koja pokazuje BiH ne funkcioniše ni na jednom nivou.
„Ne funkcioniše zato što RS nema nameru da bude inicijator izmena Ustava, niti na političkom i ekonomskom sistemu da bi nešto unapredila, Bošnjaci očekuju da će zavrtanje ruku da se nastavi i da će Srbi konačno da pokleknu i da će RS da nestane, a Hrvati očekuju da će se nešto desiti u tom raspletu. I u tom očekivanju silne godine prolaze i ništa se ne dešava“, smatra Vranješ.
Republika BiH nestala je u Dejtonu, objašnjava Vranješ, a povlačenje kontinuiteta između sadašnje države i „Alijine Bosne“ pokazatelj je, prema njegovim rečima, da bošnjački politički lideri ne vide RS ni kao partnera, ni kao faktor, ni kao nekoga sa kim treba da se razgovara. RS se tretira kao prepreka koju treba preskočiti, kaže Vranješ.
„U takvoj opštoj atmosferi ne može se očekivati da se nađe konsenzus ni oko mnogo jednostavnijeg pitanja kao što je Srebrenica. Srebrenica je jedna od medijski najisturenijih tema na međunarodnom planu. Srebrenica je podignuta na nivo arhetipa, na nivo ahajskog mita koji je konstitutivni mit u bošnjačkoj etnogenezi. Oni su Srebrenicu podigli iznad samog događaja u ratu“, kaže Vranješ.
Republika Srpska, prema Vranješovim rečima, Srebrenicu ne želi da postavlja na taj način, već da se Srebrenica ispita sa svih naučnih aspekata.
„Dugo je predsednik Dodik tražio da se formira komisija koja će ispitati sve što se tamo desilo. Ne, to uopšte nije cilj Sarajeva. Sarajevo hoće da napravi od toga mit koji niko ne može da osporava. Bezbroj puta smo videli pokušaje da se uvedu zakoni o zabrani negiranja genocida samo da bi se dovelo u situaciju da više nikada ne preispituje šta se desilo u Srebrenici“, kaže Vranješ.
Međunarodnom faktoru to odgovara, nastavlja Vranješ.
„Kroz sve ove godine primetili smo da međunarodni faktor i te kako želi da završi priču o Srebrenici, pa se stiče utisak da ne želi da više iko nešto istražuje jer možda bi se mogla otkriti i njihova uloga u svemu tome“, objašnjava on.
Svi žele da proizvedu mit o, kako kaže, ultimativnoj krivici, ne samo RS, već i svih Srba, što se može videti kroz priče da su za Srebrenicu odgovorni i Srbi sa drugih strana, ne samo iz RS. Udaranju dange srpskom narodu, kako Vranješ kaže, zbog događaja u Srebrenici u leto 1995, RS se odupire na način na koji može.
U ovakvim okolnostima, kao grom iz vedra neba zvučala je izjava Fahrudina Radončića, dojučerašnjeg Izetbegovićevog koalicionog partnera, koji je rekao da će u jednom trenutku morati na videlo da izađe odgovornost porodice Izetbegović povodom događaja u Srebrenici.
„To sam shvatio kao jedan konačni način da neko progovori i kaže — stanite ljudi, jedno je mit, oko čega će se svi Bošnjaci sveta identifikovati, udružiti, koji će služiti da ojača naš entitet. To je jedna stvar. Ali konačno je neko u Sarajevu progovorio da možda postoji i odgovornost nekog drugog; da možda postoje i neke druge činjenice i da se to više ne može gurati pod tepih“, kaže Vranješ i dodaje da je najlakše govoriti da su Srbi negatori zločina i neko ko je počinio zločine i omalovažavati ih.
Izgleda da se fokus sa Srba i RS kao isključivih krivaca za Srebrenicu pomera, kaže Vranješ, i ne bi trebalo da se začudimo ako u narednom periodu saznamo šta se u Srebrenici zaista dogodilo, iz Bošnjačkog ugla, i da li je Alija Izetbegović žrtvovao Srebrenicu po nalogu Amerikanaca kako bi se pokrenulo NATO bombardovanje. Tu, možda, kaže Vranješ, leži i istina.
Da konsenzus u BiH ne postoji ni oko jednog pitanja, Vranješ pokazuje na primeru odluke Ustavnog suda BiH od 6. jula 2017.
„Ustavni sud je na dva praznika pokazao potpuno drugačije aršine i pokazao da Ustavni sud BiH Srbe tretira kao građane drugog reda, a ne kao konstitutivni narod. To se pokazalo i kroz izjavu Bakira Izetbegovića da je sve to u skladu sa kontinuitetom republike BiH“, kaže Vranješ.
