Holandski bataljon odigrao je sramnu ulogu u Srebrenici, kaže za Sputnjik beogradski advokat Toma Fila, povodom presude Apelacionog suda Holandije kojom je ta zemlja proglašena delimično odgovornom za smrt oko 300 Muslimana koji su proterani iz baze u Potočarima u kojoj su se nalazili holandski vojnici pod zastavom UN, nakon što su to područje zauzele trupe bosanskih Srba.
Zbog toga je, podseća Fila, pala i Vlada Holandije, kada se saznalo šta se zapravo dogodilo.
„Holandski bataljon je imao zadatak da drži Srebrenicu kao enklavu koja nema oružje, a umesto toga štitili su muslimanske borce koji su se krili i iz Srebrenice napadali srpska sela i ubili preko 2.000 Srba, seljaka. Međutim, kada je na zahtev Srba Ratko Mladić popustio i napao Srebrenicu, Holanđani su se predali, položili oružje i pobegli. Kasnije su tvrdili da su borna kola koja su im uzeli Srbi učestvovala u dejstvima na Kosovu, pa se kasnije utvrdilo da to nije bila istina“, napominje Fila.
Pravosnažnom odlukom suda potvrđena je odluka prvostepenog suda u Hagu iz 2014. godine prema kojoj su holandski mirovnjaci mogli da znaju da će bosanski Srbi ubiti muškarce koji su tražili utočište u bazi u selu Potočari, ako budu naterani da izađu iz dela pod zaštitom UN. Presuda je pravosnažna i izrečena je u drugostepenom postupku po tužbi koju su podnele „Majke Srebrenice“ protiv Holandije.
Na pitanje kakve bi pravne posledice Holandija mogla da trpi nakon presude Apelacionog suda, advokat Toma Fila kaže da preostaje samo da Holandija plati naknadu štete.
„Ti ljudi, pošteni vojnici, svedočili su da su odigrali sramnu ulogu i da ih je stid što su u tome učestvovali“, kaže Fila.
Inače, u septembru 2016. godine objavljeno je da će oko stotinu bivših holandskih pripadnika mirovnih snaga UN možda tužiti Vladu Holandije zato što ih je poslala da brane Srebrenicu 1995. godine.
O planovima da se od Srebrenica napravi distrikt, više pročitajte ovde.
O tome kako ni osnivanje Nacionalnog parka „Drina“ nije moglo bez nacionalnih strasti više pročitajte u posebnom tekstu.
Da li je moguće izdvajanje Srebrenice iz ustavno-pravnog sistema Republike Srpske putem referenduma? Pročitajte ovde.
