Cilj sukoba velikih svetskih sila, čiji je epicentar sada na Bliskom istoku, odnosno u Siriji, jeste da se uspostave nove granice u tom regionu, a ne da se sukobe Rusija i Amerika. To je, prema Lepehinovom mišljenju, veštački sukob.
„Zadatak Rusije je, prosto, da brani pozicije u Siriji, kao i u Iranu, Iraku i drugim suverenim državama na Bliskom istoku. Za Ameriku je, međutim, veoma važno da preuredi svet u skladu sa svojim interesima, kao i s interesima Velike Britanije i Izraela. Ako Rusija uspe nekako da stabilizuje situaciju i da se dogovori s Amerikom do 2024. godine, preći ćemo na pozitivan proces. Ako ne uspe, onda ćemo odlučivati o pitanju da li će biti ili neće biti trećeg svetskog rata“, smatra Lepehin.
Pre izbora Donalda Trampa za predsednika SAD svet se, napominje ruski analitičar, kretao ka globalizaciji na američki način, odnosno ka učvršćivanju piramide globalne vlasti na čijem su vrhu Sjedinjene Američke Države. To je, podseća on, period od dva mandata Džordža Buša Mlađeg i dva mandata Baraka Obame.
„Posle 11. septembra 2001. godine došlo je do učvršćivanja superdržave koja je pokušala da podjarmi čitav svet. Jasno je da iza toga stoje monopol Sistema federalnih rezervi, monopol dolara i slične interesne sfere“, navodi Lepehin, ističući da to nipošto nije u skladu s interesima finansijskog sistema Kine, Evrope, Rusije.
Zbog toga je, smatra naš sagovornik, neophodno stvaranje višepolarnog sveta u kojem se „nekoliko civilizovanih grupacija iz Amerike, Evrope, Kine, Indije, Rusije dogovara o pravilima igre“.
Prema njegovom mišljenju, proces preobražaja monopolarnog sveta u višepolarni trebalo bi da bude okončan do 2024. ili 2025. godine.
„To su dva Trampova mandata i kraj četvrtog predsedničkog mandata Vladimira Putina. Ova dva lidera moraju da okončaju prelazak na višepolarni svet. Zadatak takvih kao što su Makron ili budući nemački kancelar jeste da stvore novu Evropu koja nije marioneta američkih demokrata nego ide svojim sopstvenim putem“, navodi Lepehin.
Prema njegovom mišljenju, Evropa se sada preraspoređuje u tri velike grupacije, a to su stare evropske države, poput Nemačke i Francuske, od kojih u velikoj meri zavisi budućnost NATO-a i Evropske unije, zatim „takozvani radikali koji ni za šta ne odgovaraju i samo su marionete EU i SAD“, među koje on svrstava Poljsku i baltičke zemlje i, najzad, balkanske države koje „pronalaze sebe i tragaju za nekakvom formulom nezavisnog postojanja u velikom integracionom prostoru“.
Dok god je Rusija uspešna, Balkan ne treba da strahuje
Naš sagovornik, koji vodi Institut evroazijskog saveza u Moskvi, u Beogradu je boravio povodom međunarodne konferencije „Beogradski strateški dijalog“ koja je nedavno održana u srpskoj prestonici.
Srbija, prema njegovom mišljenju, pokazuje da je lider na Balkanu, pored ostalog, time što insistira na vojnoj neutralnosti, a to je potvrđeno i na beogradskom skupu.
Naš sagovornik je uveren da, dok god je Rusija uspešna u suprotstavljanju politici nametanja zapadnih interesa, Balkan ne treba da se plaši novih sukoba.
Sukobi i krize u Srbiji i na Balkanu uvek su se, napominje Lepehin, odvijali paralelno sa sukobima na teritoriji Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza.
„Da nije bilo perestrojke u Sovjetskom Savezu, ne bi bilo ni raspada Jugoslavije. Da nije bilo rata u Čečeniji, ne bi bilo ni tragedije na Kosovu“, uveren je ruski politikolog.
„Srbija je 1999. godine bila primer male države koja se suprotstavila Americi. Sada se Americi suprotstavlja Rusija. Ako bude uspešna u tome, sukoba na Balkanu neće biti“, uveren je Lepehin.
Ko će okončati slatki život evropske birokratije
Kada je reč o Evropskoj uniji i promenama unutar ovog saveza, naš sagovornik smatra da se promene u rukovodstvima evropskih zemalja, poput dolaska Emanuela Makrona na predsedničku poziciju u Francuskoj, mogu posmatrati kao deo kampanje koja podrazumeva „postavljanje Evrope na mesto“.
„Makron je samo marioneta, njegov tim radi u vezi s Trampovim timom. On razume samo ono što se od njega traži, a traži se da omogući postepeno preusmeravanje Francuske na višepolarno uređeni svet“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje zbog čega Evropska unija insistira na priči o ruskoj agresiji u trenutku kada se suočava s izuzetno ozbiljnim problemima, kakvi su terorizam i migracije, Lepehin odgovara da je reč o potrebi da evropska birokratija zadrži svoj „sladak život“ — da dobija lepu svotu novca za rešavanje jednostavnih zadataka.
„Za postojanje NATO-a, recimo, neophodna je opasnost. Ta opasnost mora da bude izmišljena, jer, ako pokazuješ istinsku opasnost, onda s njom moraš i da se boriš. A kako bi se NATO borio protiv terorizma? Za to je potrebno preurediti sopstvene mehanizme, odnosno, treba ukinuti činovnika i postati vojnik“, ističe Lepehin.
Za borbu protiv istinskog neprijatelja, u ovom slučaju terorizma, neophodni su, objašnjava naš sagovornik, neki ideali, potreban je dijalog, nužno je težiti pravdi, zalagati se za očuvanje suvereniteta država.
„Takvi zadaci nisu primereni, oni su, zapravo, takođe potčinjeni transnacionalnom kapitalu. Zbog toga je njihov glavni interes da izmišljena opasnost, na primer, Rusija, omogući, s jedne strane, da se zemlje drže u strahu i da se kroz to upravlja njima, a s druge strane, da se osigura budžet“, navodi Lepehin.
On podseća da ni u ruskoj, kao ni u srpskoj doktrini, ili doktrini bilo kog drugog pravoslavnog naroda, prosto nema agresije, osvajanja.
„Oni to odlično znaju, ali ih to ne sprečava da uzimaju novac za borbu protiv te izmišljene opasnosti, da se pomeraju ka granicama Rusije i da na razne načine predstavljaju tu pretnju“, navodi Lepehin.
On je, međutim, uveren da će dolazak Donalda Trampa na čelo Amerike i njegovo insistiranje na tome da Evropa ulaže novac u NATO primorati EU da zbilja promeni svoju dosadašnju politiku i da se zaista pobrine za svoju nezavisnu poziciju.
Zadatak novih, privremenih evropskih lidera, poput Emanuela Makrona ili onog koji će, kako kaže, smeniti Angelu Merkel na mestu nemačkog kancelara, jeste da se ta stara stranica zatvori. Potom će se, uveren je Lepehin, u evropskim zemljama pojaviti lideri čiji će prioritet biti zaštita sopstvenog nacionalnog identiteta.
