Carinska unija uvek više odgovara ekonomski jačim zemljama, konstatuje za Sputnjik ekonomista Borislav Borović, i šta god mislili o srpskoj privredi ona je najjača na Zapadnom Balkanu. To, dodaje on, potvrđuju trgovinski bilansi Cefta sporazuma sa kojima Srbija jedino ima trgovinski suficit.
Ko to tamo potura noge?
Srbija ima oko dve milijarde stranih direktnih investicija, rekao je u intervjuu za Sputnjik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sugerisao da niko u regionu nema više od 400 miliona, ni Crna Gora, ni Makedonija, ni Albanija.
Ako se udružimo, ujednačimo poreske stope, ukinemo carine, približimo subvencije, to je tržište od 20 miliona ljudi, odjednom bismo, poručio je tom prilikom Vučić, postali neuporedivo atraktivniji i za investicije, lakše bismo izvozili proizvode, bićemo tretirani kao snažniji i jači.
„Nisam čuo nijedan argument protiv toga, a ideja se dopala i EU. Shvatio sam onda da je neko sa strane protiv, pa su onda i pripadnici susednih zemalja izašli protiv. Zato sam rekao, zaboravite sve, kao da ništa nisam predložio. Ako je argument da ćemo svi zajedno da uđemo za tri-četiri godine u EU i da nam nije potrebna zamena za to, teško ćemo ući za to vreme“, istako je predsednik Srbije.
Zašto su ostale države Zapadnog Balkana odbile ovakvu vrstu saradnje? Ili pod čijim pritiskom ili sugestijom je odbijaju?
Kad je govorio o uticaju sa strane, tumači za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za Strateške alternative, predsednik Vučić je očigledno mislio na Sjedinjene Države.
„Sad, da li se radilo o nekoj sugestiji Vašingtona da se na tu ideju negativno odgovori, ne znam. Posmatrano iz sadašnje perspektive SAD imaju razloge i ’za‘ i ’protiv‘ carinske unije. Njihov ključni interes je da se sve balkanske države integrišu u NATO. Ukoliko bi im carinska unija pomagala u tome, verovatno bi i oni sami podstakli takav projekat“, napominje Proroković.
Jače trgovačko povezivanje, prema mišljenju Borislava Borovića, obavezno znači i smirivanje političkih tenzija u regionu. Borović kaže da ne zna na koga je Vučić mislio, ali je logično da su to centri koji ne žele političko smirivanje i da oni ne moraju biti čak ni države, već interesne grupe sa jakim uplivom u vlade nekih zemalja kojima konflikt odgovara, na primer, trgovci i proizvođači oružja.
„Umesto ekonomsko, to pitanje postaje par ekselans političko pitanje. Ništa čudno, to već vidimo na primerima ’Severnog‘ i ’Južnog toka‘. No, sve u svemu, stepen ekonomske saradnje na Balkanu određuje i njenu političku sudbinu“, poručuje Borović.
Što se ekonomskih interesa tiče, pa čak i bez američkog pritiska ili sugestija, Dušan Proroković ukazuje da i Crna Gora, i Makedonija i Bosna i Hercegovina imaju velike razloge da budu rezervisane prema tom pitanju.
Bosna, Makedonija i Albanija umesto Rusije?
I on pominje trgovinske bilanse ostalih država sa Srbijom, koja u ovom trenutku ostvaruje suficit u stotinama miliona evra. Ukoliko bi došlo do formiranja carinske unije, Srbija bi smatra Proroković, svoj izvoz povećala, to bi joj svakako koristilo, ali njima ne bi koristilo, pa otuda i njihova rezervisanost i poruke da formiranje carinske unije nije realno.
Međutim, Proroković napominje da bi trebalo sagledati i širi kontekst jer bi Srbiji carinska unija definitivno pomogla, ali se opasnost krije u tome što bi prestao da važi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
„Dakle, ta carinska unija bi morala da ima jedinstvenu carinsku politiku prema Rusiji i mi bismo izgubili tržište na koje smo prethodnih godina izvozili od 750 miliona do milijardu evra. Da li bi taj gubitak u poslovanju sa Rusijom mi mogli da kompenzujemo u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini? Nisam video takvu računicu“, ističe Proroković.
O unapređivanju ekonomskih odnosa sa susednim zemljama treba razmišljati, ali bi možda pravi način bio, predlaže Proroković, neki program „Cefta plus“ kako bi ujednačili svoje zahteve, smanjili čekanja na granicama i tako unapredili spoljnotrgovinsku saradnju, a istovremeno da ne odustanemo od Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
„Na kraju krajeva mislim da predlog koji je došao od Austrijanaca, a iza kojeg stoje Nemci, ima veze i sa tim. Jer formiranje carinske unije i ukidanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom verovatno bi značilo i manji politički upliv Rusije na dešavanja u Srbiji, što je Evropskoj uniji u ovom trenutku itekako u interesu“, rezonuje Proroković.
