Epilog neformalnog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i takozvanog predsednika Kosova Hašima Tačija u Briselu jeste dogovor o nastavku pregovora. Da li će oni biti podignuti na predsednički nivo, još nije definitivno odlučeno, ali ako se može suditi prema prvim izjavama iz Prištine, ova ideja nije naišla na oduševljenje među albanskim liderima.
Kandidati za budućeg premijera nove Vlade Kosova, Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti i Abdulah Hoti, nagovestili su da bi prebacivanje pregovora na predsednički nivo, „u samom startu dovelo novu Vladu Kosova i Parlament u situaciju poslušnika“, gde bi, kao su istakli, oni bili u poziciji da samo prihvate dogovoreno u Briselu.
„Ceo dijalog mora da prođe reviziju, pa tek onda da se vidi kuda dalje. Novoj Vladi ne treba dijalog koji je bio neuspešan, niti je treba, zbog nečije sujete, stavljati u situaciju u kojoj mora da prihvati sve, jer ako nešto odbijemo (Vlada Kosova) od dogovorenog, bićemo na udaru EU“, rekao je Kurti.
Ni Ramuš Haradinaj, koji će po svemu sudeći biti novi premijer Kosova, nije zadovoljan opcijom da Tači pregovara, a da on samo primenjuje.
„Razgovori koji su do sada vođeni nisu doneli ništa dobro i ne bi trebalo da se nastave samo zato što tako Beograd i Vučić zahtevaju. Treba ih usmeriti u novom pravcu, ka normalizaciji odnosa koja vodi priznanju Kosova od strane Beograda, a ne novim uslovljavanjima Beograda, ko će i na koji način da vodi dijalog. Uostalom, mi pregovaramo sa EU, a ne sa Beogradom, a bilo bi dobro da se u pregovore uključi i Amerika“, izneo je svoje mišljenje Haradinaj.
Dakle, lako može da se desi da pregovori sa Beogradom budu podignuti na nivo predsednika, ali da se onaj, koji bude formirao Vladu, nađe u poziciji da ne prihvati ono što bude u Briselu dogovoreno. Šta onda?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik objašnjava da se zaboravlja kako je EU ta, koja je sastankom Vučić-Tači, poslala signal da je za njih neprihvatljiv prekid pregovora, ko god bude na čelu nove Vlade Kosova.
„Razgovori ne mogu da se obavljaju bez takozvane Vlade Kosova. Ako ona bude protiv toga, šta onda vredi rešenje koje će biti dogovoreno sa Tačijem. Ali prvo da vidimo da li će Tači i Haradinaj ostati u koaliciji, da li će oni formirati taj deo izvršne vlasti, pa tek onda da se uverimo kakav će biti stav te takozvane Vlade prema briselskom procesu, srpskom narodu, ZSO… Jer sada imamo Haradinaja koji bi poništio ceo proces, koji neće ZSO i Tačija i kaže da taj proces treba nastaviti i formirati ZSO. Ovoga puta imamo i veoma jasan i čvrst stav EU koja kaže da mora da se implementira sve što je dogovoreno“, napominje Drecun i dodaje da prvo treba sačekati i videti ko će formirati Vladu Kosova, što daje prostora da se dalje razgovara o ovoj temi.
Naš sagovornik podseća da su pregovori u Briselu i do sada bili na predsedničkom nivou po potrebi i u zavisnosti od toga u kojoj je fazi bio proces. On kaže da je zbog svega što se dešava na Kosovu Tači na ovaj način stvorio sebi neku vrstu odstupnice, u slučaju da neko poput Haradinaja ili Kurtija bude premijer Kosova, koji negiraju briselski proces.
Tači, dodaje naš sagovornik, sada se javno zalaže i za formiranje ZSO i za nastavak pregovora koji je do sada Priština blokirala. Njemu je jasan stav EU i zato sada hoće model po kome će pregovori funkcionisati i razvijati se, da se ne bi išlo dva koraka napred, tri koraka nazad. Sastanak u Briselu je bio upravo zbog toga i napravljen, i to u fazi kada nema formirane vlade u Prištini.
„Verovatno će biti formirani timovi koji će dalje vršiti modeliranje tog procesa, kako će izgledati, o čemu će se razgovarati, koja će biti dinamika, na kom nivo će se voditi, da ili će na svakom sastanku u Briselu biti prisutni predsednici, ili će se oni povremeno pojavljivati. To sve tek treba da se ugovori“, objašnjava Drecun.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je rekao da je potencijalno podizanje pregovora na predsednički nivo puka formalnost, dok je Hašim Tači iz Brisela poručio da je ovo početak nove faze dijaloga sa Beogradom, koji vodi u pravcu normalizacije odnosa.
Boj za komadanje Jugoslavije još traje. Pročitajte opširnije.