Po njemu, dijalog stvara utisak normalizacije odnosa, ali u suštini samo produbljuje etničke podele.
„Mi nismo protiv dijaloga, nego protiv dijaloga koji Kosovo pretvara u temu, a Srbiju u onog koji određuje agendu“, rekao je Kurti u intervjuu „Večernjim novostima“.
On kaže i će mu, ukoliko postane kosovski premijer, jedan od prioriteta biti dijalog sa Srbima sa Kosova, a da njegov pokret ima plan za severne opštine na Kosovu kojim su predviđene „kombinovane ekonomske i socijalne mere“.
Na pitanje zašto dovodi u pitanje legalnost ZSO, što je obaveza koju Priština uporno izbegava, Kurti je kaže da je Briselski sporazum prema ustavnom sudu u Prištini u koliziji sa 23 člana kosovskog ustava, a da je ZSO „projekat Beograda“.
„Korumpirana vlast u Prištini je to prihvatila. Putem ZSO nastupila bi federalizacija Kosova na kosovski i srpski entitet, pri čemu Srbija ne priznaje Kosovo kao suverenu državu“ rekao je Kurti i dodao da bi se Kosovo time pretvorilo u „drugu Bosnu“.
Na pitanje o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i da li će počinioci odgovarati, Kurti je odgovorio da ne veruje da je OVK vršila ratne zločine, ali da veruje da je bilo pojedinaca koji su se krili iza njenog imena.
Po njemu, nakon Unmika, Haškog tribunala i Euleksa, Kosovu treba „univerzalna pravda“, a ne dodatni sudovi poput novoformiranog suda za zločine OVK.
Aljbin Kurti smatra i da je Kosovu potrebna „vojska za mir“, srazmerna broju stanovnika, odnosno da u redovima policije i vojske ima ukupno 18.000 do 20.000 pripadnika.
