„Ako Preambula nije pravni i obavezujući deo Ustava, pa zašto toliko štrči i politički smeta“, pita profesor Političkog sistema sa Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović.
Zašto je bitan nebitni predgovor
Mogu da zaključim, dodaje Jovanović za Sputnjik, da bi menjanje Preambule u smislu da se Kosovo odatle izbaci bila politička poruka slabljenja pozicije Srbije, spremnosti na neku vrstu popuštanja i puzeće politike u konačnom priznavanju Kosova i Metohije.
„Ne tvrdim da će to biti oficijelna politika, ali da bi se to u javnosti tako tumačilo, potpuno sam siguran“, jasan je Jovanović.
Povod za novo „otpakivanje“ priče o Preambuli je izjava novog ministra u Vladi Srbije Branka Ružića, koji je naglasio da kad je reč o Kosovu i Metohiji i ustavnoj reformi ne zna kada će se krenuti u izmene najvažnijeg pravnog akta u državi, ali da svakako Ustav i njegova Preambula treba da više „korespondiraju sa realnošću“, jer u praksi postoje i Rezolucija 1244 i Briselski sporazum.
SPS je državotvorna stranka i uvek se rukovodio interesima Srbije i njenih građana, dodao je Ružić, pa samoproglašenu nezavisnost Kosova, kao paradržave, nikada neće priznati.
Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Vladan Petrov objašnjava da Ustav Srbije predviđa da se Preambula menja po najtežem postupku.
To podrazumeva da je potrebno prvo podneti predlog za promenu Ustava, a njega mogu da podnesu Vlada, predsednik Republike, najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150.000 birača. Taj predlog mora biti usvojen dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, pa se zatim izrađuje nacrt akta o promeni Ustava koji takođe mora biti usvojen dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Šta se dobija većim korespondiranjem
Na kraju je neophodan i obavezan ustavotvorni referendum.
„Dakle, Preambula Ustava ne može se menjati nikako drugačije nego izjašnjavanjem građana i, da budem slikovit, zapeta ili jedna reč ne može se promeniti bez izjašnjavanja građana na referendumu“, precizira Petrov za Sputnjik.
Preambula je sa stanovišta ustavnog prava, pojašnjava profesor Milan Jovanović, neka vrsta predgovora Ustavu. Ona je tekst koji ukazuje zašto je Ustav nastao, objašnjava neke istorijske razloge i pokazuje neke glavne ciljeve.
I ima dva bitna dela. Prvi koji pokazuje da je Srbija država srpskog naroda, ali da u njoj žive i građani drugog etničkog porekla i da su oni svi ravnopravni. I drugi deo te Preambule u kojem se tri puta pominje Kosovo i Metohija i kaže da je suštinska autonomna pokrajina, da je srpski suverenitet podrazumeva kao sastavni deo Srbije i da su svi državni organi u svom postupanju dužni da štite državne interese na Kosovu i Metohiji.
Zašto je, retorički pita Jovanović, ustavotvorac tri puta pomenuo i izdvojio samo tu autonomnu pokrajinu.
„Obrazloženje nije, da kažemo, u pravu nego je u politici. Ustavotvorac je tada poručio jasno tri stvari. Prvo, da Srbija ima obavezu da štiti svoju teritoriju, da je svesna da je ta teritorija pod jurisdikcijom UN i da ona to smatra svojim neodvojivim delom, te da će čuvati svoj teritorijalni integritet u postupanju državnih organa“, napominje Jovanović.
Preambula Ustava je nešto što simbolizuje najvišu ustavotvorčevu volju, dodaje profesor Vladan Petrov i kaže da ona na neki način nije u strogom smislu normativni deo Ustava, ali je zato tesno povezana sa onim što je normativni deo Ustava, a to je konstatacija da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Narod se pita, kad-tad
„Prema tome, izolovano govoriti o Preambuli Ustava i njenoj promeni je svojevrsno banalizovanje stvari. Ne verujem čak i ako se krene u jednom trenutku u zahvat koji će se odnositi na Preambulu da će ići Preambula izolovano od svega ostalog. To je ovako, jedna politička priča“, sugeriše Petrov.
Čak i da se promeni Preambula, suština ostaje u normativnom delu Ustava, tvrdi profesor Petrov i dodaje da je, ipak, lično protiv diranja Preambule.
„U krajnjoj liniji, odgovornost za promenu Preambule će, u inicijalnoj fazi, imati ovlašćeni predlagači, ali krajnju odluku će imati građani. Dakle, čak ako i bude neko odstupanje od teritorijalnog integriteta države, koje bi podrazumevalo prihvatanje da je Kosovo i Metohija u nekom drugom statusu, a ne u statusu srpske autonomne pokrajine, sa time bi morali da se saglase građani republike Srbije“, zaključuje ovaj profesor ustavnog prava.
- Na kraju, pošto je kratka, da prenesemo i tekst Preambule:
„Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav republike Srbije.“