Javnim očekivanjem Evropske unije da se vlada na Kosovu što pre formira upućen je znak Prištini da je vreme ne samo da se briselski dijalog nastavi već i da se realizuje dosad ostvareno, tumače prištinski mediji reči evropskog zvaničnika Johanesa Hana.
Hašim Tači, predsednik takozvanog Kosova, već je najavio da očekuje da će pregovori sa Beogradom biti podignuti na predsednički nivo, a ni Beograd ne beži od toga da se pregovori dignu na stepenicu više. Razlika je jedino u tome što su očekivanja od tih pregovora različita u Beogradu i Prištini.
Dok Priština razmišlja o završnim statusnim pregovorima, Beograd lupa glavu kako da natera Albance da ispune osnovnu stvar iz Briselskog sporazuma — Zajednicu srpskih opština — onako kako je dogovorena u Briselu.
U kom pravcu bi se vodili pregovori na najvišem nivou oko Kosova? Da li bi i koji ustupak mogla da napravi Priština? Je li za Beograd ZSO po briselskom modelu dovoljan garant prisustva države Srbije na Kosovu?
Spisak uslova koji je Kosovo ispostavilo u više navrata, ne samo Beogradu nego i EU, podugačak je. Od toga da se Kosovo i Metohija izbace iz preambule srpskog ustava, preko povlačenja poternica za ratnim zločincima OVK, pa do zahteva da ZSO bude formirana kao nevladina organizacija koja neće imati dodira sa Beogradom… Tu su i zahtevi za članstvo u organizacijama poput Ujedinjenih nacija, odlazak administracije Unmika, ukidanje Rezolucije 1244 i, naravno, formiranje Vojske Kosova.
Behljuj Bećaj, politikolog iz Prištine, ubeđen je da Hašim Tači nije čovek koji bi uopšte trebalo da pregovara sa Beogradom jer je, kako tvrdi, Tači govorio da su pregovori tehnički, a ispostavilo se da su politički. Naš sagovornik dodaje i da je sam nastavak pregovora neizvestan, jer je moguće da se posle formiranja nove vlade na Kosovu desi da Tači i ne bude više predsednik, jer veruje da će se posle izbora voditi nova „politika preispitivanja“ na Kosovu. To bi, kako kaže, značilo da će pregovarači biti oni koji su bili glavni zagovarači promene kursa u pregovaranju. No, i pored te mogućnosti, Bećaj ističe da podizanje nivoa na viši, „predsednički“ nivo, ne menja mnogo toga.
„Menjaju se samo pregovarači, ali se ne menja suština pregovaranja. Pregovarački proces se neće nastaviti do jeseni, jer će verovatno biti problema sa stavom nove vlade i parlamenta, a bez toga nema podrške za bilo kakve razgovore sa Beogradom. Lično, imam sumorne prognoze kad je u pitanju nastavak procesa, ali ukoliko dođe do toga, moguće bi bilo da se uradi sledeće: postoji Rezolucija izglasana u evropskim institucijama, gde se od Srbije zahteva da preduzme hitne korake u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom, a od Kosova se traži da se formira ZSO na osnovu Ustava Kosova. Obe strane treba da izvrše svoje zadatke kako bismo eventualno došli do tačke gde bi moglo da se govori o tome da Kosovo ne bude u preambuli Ustava Srbije, a da ZSO bude formirana u skladu sa Ustavom Kosova. Mislim da bi to bio jedan kompromis“, veruje naš sagovornik.
On dodaje da Tačijev sjaj bledi, i misli da neće imati podršku ni u parlamentu ni u javnosti za nastavak pregovora. Bećaj kaže i da Prištinu ne zanima najava predsednika Srbije o tome da bi mogao da pokrene društveni dijalog o Kosovu, sa svim političkim subjektima u Srbiji, dodajući da se to tiče Beograda, a ne Prištine. Ali zato dodaje da će Beograd svakako biti u većem problemu, jer je obavezan Poglavljem 35.
Dragomir Anđelković, politički analitičar iz Beograda, s druge strane, veruje da podizanja pregovora na viši nivo, ali i nastavka dijaloga, ne može da bude dok Priština ne ispuni ono što je već dogovoreno. On takođe smatra da ZSO ni u kom slučaju nije dovoljan garant prisustva Srbije na Kosovu i Metohiji, a o promeni Ustava da ni ne govorimo.
„Nastavkom dijaloga bez ZSO, a naročito njegovim podizanjem na viši nivo, mi bismo na neki način ’kapitulirali‘, prihvatili da razgovaramo dalje iako Albanci nisu uradili ništa iz prethodnog perioda. Sama ZSO ne može da bude dovoljna za prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji, jer je to pitanje lokalne samouprave. Sam Briselski sporazum ne isključuje prisustvo Srbije, ali nije dovoljno definisan, a naše je da insistiramo na tome i ponavljamo da je u skladu sa našim ustavom“, kaže on.
Anđelković, takođe, napominje da kada je reč o pričama o promeni preambule našeg ustava tu ne bi trebalo da bude dileme, jer nju, smatra on, ne samo da ne bi trebalo izbaciti nego bi je trebalo i pojačati. On takođe kaže i da sve što je u vezi sa Kosovom zavisi od nas.
„Ako je Beograd spreman da popušta, Kosovo može da dobije i puno priznanje Srbije ili pak model dve Nemačke. Mislim da nije problem u Briselu ni u Prištini, već u nama, jer Srbija mora da definiše šta je za nju minimum a šta maksimum zahteva i od čega neće odustati“, zaključuje Anđelković.
