„Ovo je istinski književni praznik i počastvovani smo što je sa nama veliki srpski pripovedač Dragoslav Mihailović“, rekao je, pozdravljajući čuvenog književnika, Želidrag Nikčević, koji je podsetio goste sajma na nagrade Mihailovića, na vremena u kojima je nastao roman „Kad su cvetale tikve“.
„Kad imate mnogo godina i napišete mnogo knjiga kao ja, može vam se desiti da vam štampaju sabrana dela. ’Laguna‘ i ’Službeni glasnik‘ će štampati moja sabrana dela, i to u 18 knjiga. Za mesec dana izlazi moja peta knjiga za ’Lagunu‘ i ona se zove ’Zlotvori‘. U pitanju je knjiga o ljudima koji su drugima nanosili zlo. Neki od ljudi koji se pojavljuju u knjizi su Tito, Kardelj i mnogi njihovi saradnici“, reči su Mihailovića koji je pozdravio goste Sajma u Andrićgradu.
Književnik Milisav Savić podsetio je da je pre dvadesetak godina napisao tekst nazvan „Osam odgovora plus šest naknadnih“, a koji se tiče rada i života Dragoslava Mihailovića. U prvom odgovoru govorio je o piscima i književnosti. Drugi odgovor ticao se pitanja šta znači biti pisac sa biografijom. Što se tiče trećeg odgovora, Savić je govorio o dugotrajnosti i aktuelnosti pisca. Četvrti odgovor se ticao prirodnog dara pisca.
Peti odgovor odgovara na pitanje kakav je Mihailovićev stvaralački postupak i odgovorio je na pitanja koja se tiču pripovedačke snage. U šestom odgovoru, Savić se bavio se porukama. U sedmom odgovoru, govorilo se o jeziku koji koristi Dragoslav Mihailović, sa posebnim osvrtom na dijalekat. Osmi odgovor se tiče toga šta publika oseća prema piscima. Savić je napomenuo da je ove odgovore pisao pre dvadeset godina, a šest je dodao.
Prvi je govorio o tome koliko dugo Mihailović piše govoreći na primerima prve knjige „Frede, laku noć“. Drugi dodatni odgovor ticao se poređenja celokupne Mihailovićeve proze sa klasičnim delima. Treći odgovor se ticao ljubavi autora koju on oseća prema svojim likovima. Četvrti odgovor pružio je uvid u jednostavnost koja prerasta u velika dela.
U petom odgovoru se govori o tome kako Mihailović stvara svoje priče bez kopiranja. Šesti odgovor bio je posvećen osećanjima koja budi Mihailovićeva proza.
Na kraju svog izlaganja, Milisav Savić ocenio je da je Dragoslav Mihailović najveći živi srpski prozaista.
Na velikom broju primera profesor Milo Lompar je ilustrovao svoju tvrdnju o Mihailovićevoj više nego raznovrsnoj književnoj tematici.
„Dragoslav Mihailović je doprineo obnovi modernističkog pripovedanja. On je pisac koji se suvereno kreće u svim pravcima spajajući zaista udaljene svetove. On pokušava da prenese doživljaj ljudske sudbine i u tome uspeva. Dragoslav Mihailović čitaocu uvek ostavlja izvesnu sugestiju, što se može ilustrovati brojnim primerima iz njegovog romana ’Gori Morava‘. Konstanta Mihailovićeve pripovedačke imaginacije može biti bežanje od patetike. Ne može se pobeći od glavne teme Mihailovićevog pisanja, a to je Goli otok. Ovde se događa nešto slično kao sa Solženjicinom. Mihailović u svoje pisanje dodaje određenu dozu angažovanosti koja ide izvan okvira logorske ili golootočke teme. Njegov angažman u jezičkim okvirima, može se svesti na pisanje u dijalektu i ljubav prema tom dijalektu koji je on, često, popularizovao svojim knjigama. Toj popularizaciji je doprinelo to što su njegove knjige veoma čitane.
Dragoslav Mihailović nije veliki pisac zato što je lokalni pisac. Njegovi junaci i drame su univerzalni, ali je on reprezentant moravskog kraja, što se pojavilo sa knezom Lazarom i što će, kasnije, pojasniti kosovsko predanje. On je, dakle, veliki pesnik moravske Srbije.
Njegova matična ćelija jeste poverenje u pojedine ljude, tj. likove. Osećajnost je reč koja je osnova Mihailovićevog stvaralaštva.
Dragoslav Mihailović se stvaralački dodiruje sa Dragišom Vasićem u više tačaka. Kod Mihailovića možemo sresti i dosta toga publicističkog.
„Kada mi danas pozdravimo stvaralaštvo Dragoslava Mihailovića, mi nastavljamo onaj niz velikih srpskih pisaca“, rekao je profesor Lompar.
