Kusturica je na radionici „Savremena literatura i kinematografija“ istakao da se to dešava zbog toga što nijedan od rodova umetnosti nije više dovoljan kad se izdvoji i kad deluje sam u bilo kojoj formi.
„Ideja o bliskosti različitih rodova u umetnosti nikad nije bila izvesnija i prisutnija, ali najčešće pogrešna. Uvrežena istina o tome da su literatura i film zapravo rođaci, dokazano nije tačna“, rekao je Kusturica na radionici u Andrićevom institutu.
Proslavljeni režiser je dodao da je italijanski pisac Đan Karlo di Kataldo, gost radionice, na najbolji način izrazio bliskost dva medija koja su krajnje udaljena.
„On je pisac uspešnog romana, koji se pretvorio u uspešni film“, rekao je Kusturica.
On je podsetio da je ideja Andrićgrada u vremenu kada je on građen i kad je izgrađen, podstaknuta potrebom ne samo da uveliča lik Ive Andrića, nego da sve što se u savremenoj i klasičnoj umetnosti dešava, nađe svoje mesto pod određenim imenom.
Italijanski pisac Đankarlo di Kataldo rekao je da se na radionici razgovaralo o tome kako se prelazi sa knjige na film, a zatim i na tv seriju, šta se zaradi tom prilikom, a šta se izgubi.
„Zaključili smo da su to različiti jezici, ali ako jedan, ove druge dobro tumači, može doći do dobrih rezultata“, istakao je Kataldo.
On je naveo da ih je Kusturica provocirao sa tim kuda hodi današnji film i da je zaključeno da su se umešale nove tehnologije, da će se dolazeći rizik umešati u priču.
„Mladi ljudi koje ujedinjuje želja da upoznaju šta je istorija filma i prikazuju stare filmove, naša su nada za sve“, rekao je Kataldo.
Režiser Lorenco Miljoni ocenio je da će budućnost donositi sužen prostor i suženu slobodu.
„Pripovedanje je ono što nam je potrebno, dva toma ne čine svet, nego čine priče koje pričaju ta dva toma jedan drugom i zato sposobnost očuvanja pripovedanja nosi veru u budućnost“, dodao je Miljoni.
