Srpski tim u Moskvi, koji učestvuje na Međunarodnom fudbalskom i muzičkom festivalu „Art fudbal 2017“, niže sportske uspehe, koncertima oduševljava publiku i osvaja simpatije gde god da se pojavi.
Iako zbog brojnih obaveza — koncerata, treninga i utakmica — naši reprezentativci nemaju puno slobodnog vremena za obilazak grada, prvi slobodan trenutak ugrabili su da ga provedu u najvećem i najlepšem moskovskom parku Gorki, ali i da uživaju u šetnji do zidina Kremlja i Aleksandrovskog sada.
Uprkos prohladnom danu, glumci Viktor Savić, Aleksandar Radojičić, Nikola Glišić i Luka Tabašević, kao i producent i muzičar Bane Lalić iz grupe MVP iznajmili su bicikle i dan proveli u vožnji i lepom druženju.
Za taj park ih, kako kažu, vezuje puno predivnih uspomena — prošle godine, tokom njihove prve posete Moskvi, festival „Art fudbal“ je baš tu održan. U njemu su proveli mnogo lepih trenutaka i sklopili puno novih poznanstava.
„Bio sam i prošle godine u Moskvi i zaista je fenomenalno. Grad je prelep! To je grad-država. S obzirom da dolazimo iz Srbije ovde nas sve nekako fascinira, pre svega ljudi, ali i sve što vidim je prelepo. Ono što me posebno oduševljava je to što se ovde osećam kao da sam kod kuće, kao da sam u Srbiji, samo što je naravno sve mnogo veće nego kod nas. Ali, oseća se taj duh — da smo pravoslavci, da smo iste vere. Mislim da isto to oseća i cela naša ekipa i da se to vidi. Naravno, obišli smo i Crveni trg, Hram Hrista Spasitelja, bili smo u Manastiru Svete Matrone i sve je prelepo“, rekao je za Sputnjik glumac Aleksandar Radojičić.
Odgovarajući na pitanje da li je san srpskog glumca Holivud ili rad u Rusiji, s obzirom na to da se na FDU u Beogradu uči po ruskom sistemu i po Stanislavskom, Radojičić kaže da Rusija postaje sve veći izazov za srpske umetnike.
„Zašto smo svi mi koji smo želeli da se bavimo glumom kao klinci maštali o Holivudu? Zato što smo prosto odrasli na američkoj kulturi, na američkoj filmskoj industriji, nismo toliko bili upoznati sa ruskom, koja polako stiže tu američku A produkciju. Ovde se sada rade ozbiljni filmovi. Pre nego što je Miloš Biković došao u Rusiju niko od nas nije video mogućnost da se oproba u Rusiji. Moram da priznam da ne znam ruski, tako da ne mogu ni da kažem da imam puno šansi, ali Miloš nas sve tera da učimo ruski jezik, zato što je to stvarno veliko tržište za naše glumce i, kao što ste rekli, ista škola, tako da možemo lakše da se snađemo nego u Holivudu. Sa druge strane, u Holivud, osim Amerikanaca, dolaze ljudi iz celog sveta i svi bi želeli da budu glumci i mnogo je teže probiti se tamo“, rekao je Radojičić, dodajući da bi od ruskih režisera voleo da radi sa Nikitom Mihalkovom.
Viktor Savić kaže da je Rusija „neverovatna zemlja“, a da je posebno izražena ta bratska ljubav između dva naroda, ruskog i srpskog.
„Ovde se oseća to bratstvo sa Rusima. Ovog puta nismo imali puno kontakata sa ljudima na ulici, ali prošle godine gde god smo pomenuli da smo Srbi oni su odreagovali. Čak i sada, na otvaranju festivala, kada nas je najavljivao voditelj programa nekako je posebno naglasio to — Srbija. Osećaju oni to bratstvo, osećamo i mi. Rusija je kao zemlja neverovatna, ta veličina prosto fascinira“, rekao je Savić.
On, međutim, priznaje da nema ambiciju da karijeru gradi u Rusiji.
„Ne znam ruski jezik, pa bih morao da ga učim. Sa druge strane, imam puno posla u Srbiji i tamo želim da živim. Ovo stvarno jeste ’majka Rusija‘ i ja to iskreno tako i osećam, jer nas spaja ista vera. Prošle godine smo sa Milošem Bikovićem obilazili crkve, ove godine ćemo opet. Tako da su to stvari koje nas spajaju, ali što se tiče posla i života sebe, ipak, vidim u Srbiji. Kada bi mi se život sveo na to da putujem u Rusiju da snimam, pa da se onda vraćam u Srbiju da igram predstave i tako u krug, onda bi se to svelo na to da živim da bih radio, a ja sam više za to da radim da bih živeo“, kaže Savić.
Nikola Glišić je deo svog života proveo u Americi i povukao je paralelu između dve zemlje.
„Obično ljudi prave poređenje između Rusije i Amerike. U Americi sam proveo jedan duži vremenski period, pa sada mogu da napravim razliku, a razlike su velike. Ovde, u Rusiji, postoji duša u čitavoj priči, ovde se može osetiti istorija, a tamo (u Americi) je sve drugačije. Moskva je prelep grad, a ovo mi je drugi put da je posećujem. Voleo bih da imam priliku da je još više vidim, upoznam. Obišao sam centar grada, video sam Crveni trg i jako mi se dopao, kao i Gorki park. Moj opšti utisak o Moskvi je — megalomanija, ali sa istorijom, tradicijom, kulturom i što je najbitnije — duhom“, rekao je Glišić.
Kako je naveo, na njega su poseban utisak ostavili ljudi.
„Pre svega, Rusi su veliki domaćini, druželjubivi su, a na nas gledaju kao na braću. Ja sam oduševljen kako su na utakmicama svim srcem navijali za nas“, dodao je on.
Glišić je jedan od retkih u srpskoj umetničkoj reprezentaciji koji govori ruski u meri da može da se sporazume.
„Još u osnovnoj školi sam počeo da učim ruski jezik. Nažalost, nisam mnogo naučio, ali mi je sada interesantno da govorim. Ruska gramatika je poprilično teška. Znam da čitam, da pišem, dok mi je konverzacija slabija. Verovatno Rusima zvučim smešno, gramatički nepravilno, ali se trudim“, kaže Glišić, dodajući da bi voleo da se kao glumac oproba na ruskom tržištu, u filmovima Nikite Mihalkova, a takođe ističe i da bi u tom slučaju ozbiljnije poradio na usavršavanju ruskog jezika.
Producent i muzičar Bane Lalić iz grupe MVP deli mišljenje svojih prijatelja i saigrača iz reprezentacije.
„Što je najvažnije ovde se osećamo bukvalno kao kuće, i što se tiče Rusije kao zemlje i što se tiče Rusa kao naroda i njihovog odnosa prema nama. Nekako, oni nas vole i mi njih volimo. Vrlo smo slični po mentalitetu i razumemo se na različitim nivoima. Takođe, i organizacija festivala je predivna, Rusi su nas prihvatili i moram da primetim da su vrlo gostoljubivi… Jedan od najlepših dana provedenih u Moskvi mi je vožnja bicikli po Gorkom parku. Potpuno smo uživali u Moskvi i njenim lepotama.“
Glumac i muzičar Luka Tabašević kaže da mu je svaki dan proveden u ovom gradu — najlepši. Njega u Moskvi fasciniraju ljudi, arhitektura i bogata kultura.
„Mnogo mi se dopada arhitektura, što je sve sređeno, uređeno i što svako može da nađe ono što traži. Svaki dan nam je ovde maksimalno ispunjen. Pored tih obaveza koje imamo kao tim, koristimo naše slobodno vreme i da obiđemo i vidimo neke znamenitosti. Jako mi se sviđa ta kultura naroda. Veoma su načitani, a samim tim i duhom smireni. Sviđa mi se što ovde na svakom koraku možete da naiđete na neki teatar, na neku galeriju, biblioteku, knjižaru, bioskop. Kada sam prvi put bio u Moskvi grad me je dosta podsetio na Beograd, upravo svojom arhitekturom. Međutim, kako vreme prolazi sve više shvatam da smo mi daleko od Moskve, ali da ipak podsećamo na njih. Isti smo narod i to je ta neka komparacija“.
Tabašević kaže da će rusku prestonicu napustiti sa žalom, jer nije uspeo da bolje upozna ljude i njihov način života.
„Ne žalim toliko što nisam uspeo da odem u neki teatar, iako verujem da je to čudo veliko. Ali žalim što nemam više vremena da se upoznajem sa ljudima i da upoznajem njihov mentalitet. Kao glumac, imam tu tendenciju da analiziram ljude i da otkrivam njihove karaktere. Takođe, voleo bih da naučim jezik, da ostanem malo duže ovde i da na neki način upoznam kulturu, da spoznam kakvi su Rusi, kakav sistem imaju, kako žive… Ja sam ’noćna ptica‘, pa možda žalim i za tim što ne provodim vreme po nekim klubovima, svirkama ili tako nekim događajima, odnosno što nemam priliku da vidim kako se provode i zabavljaju, jer i to umnogome govori o njima“.
Iz Rusije će, kaže, poneti pre svega mnogo lepih uspomena i utisaka, ali i poneki suvenir.
„Od materijalnih stvari poneću možda neki dres iz paragvajskog tima, pošto smo se sa njima najviše sprijateljili ovde u Moskvi, poneću i neki suvenir, recimo, magnet za frižider, kupiću neku rusku kapu ili ’matrjošku‘, odnosno babušku“, zaključio je Tabašević.
