Novi premijer Makedonije Zoran Zaev odabrao je svoj kabinet i u njemu i pripadnike takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i Oslobodilačke narodne armije (ONA), koja je poznatija kao makedonska OVK.
Treba li podsećati da je Zaev tu gde jeste zahvaljujući dalekovidosti premijera Albanije Edija Rame i „tiranskoj platformi“ koju su dogovorile albanske partije i njime uslovile podršku budućem premijeru Makedonije.
Tako će Hazbija Lici, bivši komandant OVK za područje Tetova, u novoj vladi biti potpredsednik za politički sistem, a Sadulah Duraku, koji je bio deo komandne strukture ONA, zadužen je za Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Na čelu Sobranja se već nalazi nekadašnji komandant ONA Taljat Džaferi.
O vladi u Prištini izlišno je i govoriti. Na čelu prethodne bio je sadašnji predsednik samoproglašene Republike Kosovo Hašim Tači, bivši komandant i politički lider terorističke organizacije OVK.
Buduću će nakon predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora, po svim prognozama, najverovatnije predvoditi Ramuš Haradinaj, bivši vođa OVK, koji je od 2004. do 2005. već bio kosovski premijer.
Kakvu poruku šalju dve vlade na Balkanu u kojima sede pripadnici OVK?
Makedonski novinar Milenko Nedelkovski za Sputnjik kaže da se u svetu sve potpuno promenilo, od moralnih normi do toga da međunarodna zajednica praktično više ne postoji.
U takvoj situaciji sve je moguće, uključujući i to da najgori teroristi, oni koji su činili najzverskija dela budu legitimna vlast na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, navodi Nedelkovski.
„Tako sada i imamo situaciju da jedan od komandanata OVK, popularno nazvan Komandant Ventili, jer je u vreme konflikta u Makedoniji 2001. godine zatvorio ventile na Lipkovskom jezeru i kompletno Kumanovo ostavio dva meseca bez vode, sada bude ministar za ekologiju. Kakva parodija“, ističe makedonski novinar.
Tu su, dodaje Nedelkovski, i drugi komandanti iz ratnog perioda koji su došli sa Kosova i Metohije, odnosno iz Bondstila, tumači on.
„Oni imaju više od osam ministarstva, što samo pokazuje da su ključni deo ove nove vlade. Svi oni su bili da utvrde ’tiransku platformu‘ u kabinetu Edija Rame u Tirani koji je držao taj sastanak sa kartom ’Velike Albanije‘ na zidu, koja ide skoro do Niša, zauzima veliki deo Makedonije, Crne Gore i deo Grčke koji oni zovu Čemerija“, kaže Nedelkovski.
Na pitanje kako se došlo do takve situacije, on ističe da je to posledica nepostojanja međunarodne zajednice. Postoji interesna grupa ljudi koja deluje mimo svih mogućih zakona i rezolucija.
„Ako je neko pogođen nepoštovanjem rezolucije UN u vezi sa Kosovom onda je to Srbija, apsolutno se ništa ne poštuje. Ni ta rezolucija, ni Dejtonski sporazum za BiH, ni Ohridski sporazum za Makedoniju — ništa. Postoji Veliki brat koji to kontroliše i kaže ko sme a ko ne sme da vodi državu“, ocenio je Nedelkovski.
I sada će Makedonija imati vladu u kojoj su članovi OVK, koja je činila najteže zločine, pa su političkim konsenzusom zločinci amnestirani, a na kraju će sudski odgovarati Makedonci, običan narod, koji je 27. aprila ušao u parlament da proba da zaštiti svoju državu, svoj jezik, nasleđe, istoriju, zaključuje makedonski novinar.
Po mišljenju Milovana Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, sve ovo ukazuje da će region u narednom periodu biti destabilizovan.
„Radi se o očiglednom jačanju albanskog nacionalizma, čak, rekao bih, velikoalbanskog nacionalizma, što se najbolje reflektuje preko političkih stranaka čiji su lideri bivši pripadnici tih terorističkih organizacija koje su izazvale rat i na Kosmetu i na jugu centralne Srbije i u Makedoniji. Oni su, istovremeno i predvodnici organizovanih kriminalnih grupa, tako da vidimo jednu užasavajuću spregu organizovanog kriminala, terorizma i političkih struktura“, kaže Drecun.
Na pitanje šta je omogućilo takvu situaciju, on kaže da je izuzetno visok prag tolerancije koji je pokazao Zapad prema strukturama terorističke OVK i onih koji su proistekle iz te formacije svakako imao za posledicu da te stranke ojačaju.
„Neprocesiranje tih političkih lidera, ne samo za ratne zločine već i za organizovani kriminal, omogućilo im je da budu slobodni ljudi, da mogu da se kandiduju na izborima, da poseduju mnogo novca od tih kriminalnih aktivnosti, da imaju mogućnost zastrašivanja, da imaju kontrolu prostora gde žive Albanci. Onda je potpuno jasno zbog čega su oni tako prisutni u političkom životu“, kaže Drecun.
Na sve te procese Srbija, po njegovom mišljenju, ne može da utiče.
„Samo može da utiče na to da Srbi u parlamentu u Prištini budu jedinstveni i da sprečavaju jednostrane poteze Albanaca koji mogu da dovedu do destabilizacije i da preduzima snažne diplomatske aktivnosti prema zemljama koje imaju presudan uticaj na Albance“, ukazao je on.
Da li se još iko seća kratkog vremena netrpeljivosti SAD i OVK? Bilo je to 1998. Godine, kada su SAD stavile OVK na listu terorističkih organizacija.
Godinu dana kasnije, u proleće 1999, američka administracija sa 25 miliona dolara naoružala je i finansirala 10.000 pripadnika OVK tokom osamnaest meseci. Ispostaviće se da je na taj način ona postala jedna od najuspešnijih terorističkih organizacija jer je za samo osamnaest meseci ostvarila svoje tadašnje ciljeve.
A ostvaruju se i danas, samo drugačije upakovani.
„Ljubav“ između SAD i OVK učvrstio je zajednički interes, pa se posle 18 godina može reći da je ušla u zrelu fazu. Na pomolu je da iznedri dve OVK vlade na Balkanu.
