Katastrofalne greške Srba na Kosovu (video)

— Biračko telo Srba, po biračkim spiskovima 100-110.000, od čega na izbore izađe najviše 30.000, kad se podeli na više lista onda dobijete ljude koji su izabrani, ali sa vrlo malim brojem glasova, samim tim i sa malom političkom težinom. A nama predstoji težak život, teška borba da za Srbe obezbedimo mir i stabilnost. To ne mogu slabi političari, ne mogu ni samo mladi koji nose energiju, ali potrebno je i da imaju ljude sa jasnom vizijom i iskustvom. To ih sprečava da naprave greške, a u politici na Kosovu greške mogu biti katastrofalne.

Hoće li i ovog puta biti Tačijevih i Haradinajevih Srba?

— Ne volim takvu kategorizaciju. Zovite ih i Tačijevim i Haradinajevim ako naprave grešku koja ukazuje da idu naruku Tačiju i Haradinaju. Poenta je da mi imamo Srbe koji su takvi kakvi su i da oni nikad ne smeju zaboraviti šta je njihov centar, gde je njihov glavni grad, ko je institucija s kojom se obavezno moraju dogovarati — a to je Vlada Srbije, i moraju slediti nekakav generalni put. Postoje i stvari koje svakodnevno moraju da rešavaju i njih moraju rešavati samostalno i brzo. Zato treba osposobiti ljude da samostalno odlučuju i nakon selekcije i obuke učiniti od njih predstavnike Srba koji ni pod kojim uslovima neće dozvoliti da budu Tačijevi ili Haradinajevi ili bilo čiji drugi. Oni moraju biti srpskog naroda.

Vi niste na Listi Srpska. Hoćete li se na bilo koji način angažovati na ovim izborima?

— Ne mislim da sam ja kao pojedinac bitan. Važna je čitava opcija SDP. Ona ne sme da bude ignorisana i gurnuta u stranu. Ako se to dogodi, znači da neko ne želi da mi damo doprinos. Da li ćemo mi imati kakvo konkretno angažovanje, još ne znam. Za nas je najvažnije da glasamo za najbolje što u ovom trenutku imamo, ali teško da ćemo dobiti najbolje kad smo ovako pocepani na veliki broj lista, što je još gore, suprotstavljeni. Mala razjedinjenost ovde se lako rešava, dole je to vrlo opasan sukob koji ide u korist svim našim neprijateljima.

Da li je to zato što su Albanci bolje radili ili što smo mi lošije radili pripremajući se za izbore?

— Neslaganja među Srbima postaje već poslovično. Međutim, nije se dovoljno radilo na eliminaciji tih neslaganja. Važnost teme Kosova je jako velika i svaka partija želi da ima vlasništvo nad njom i onda tražite svog ekskluzivnog predstavnika dole, što je zapravo pokušaj eliminacije svakog drugog mišljenja. To nije dobro. Srbi su Srbi i potrebni sebi i svom narodu dole ali i državi Srbiji koja bi morala da pokuša da sa svakim razgovara.

— Haradinaj je predsednik partije koja je druga po snazi u ovoj novoj koaliciji. Prvi čovek te koalicije će ipak biti Kadri Veselji. Oni su istakli Haradinaja kao kandidata te vladajuće koalicije, ali zamršena je struktura. Prvi cilj im je osvajanje mesto predsednika Skupštine. Zato su napravili spoj partija koje se međusobno nisu baš mnogo volele. Za Haradinaja nisam sto posto siguran, a ako bude, biće prilično neugodno komunicirati sa njim. Ali jedno moramo da znamo: mi njima ne možemo birati predstavnike. Albanci biraju predstavnike svojim glasovima. Ko god da je predstavnik, s njim se nekako mora. Da li ćemo se rukovati u rukavicama ili bez njih, to je pitanje tehnike, ali je u svakom slučaju neminovno da moramo komunicirati sa onim ko bude izabran za premijera.

Da li Haradinajevu oštru retoriku — da neće biti ništa ni od ZSO ni od Srbije na Kosovu — shvatate kao deo predizborne igre?

— On to mora sada da kaže. Ne znam koliko u tome istine, ali ima i predizborne retorike. On pokušava da motiviše i mobiliše sve one koji su izašli iz OVK, kao i mnoge nezadovoljne Albance. Takva priča pada na plodno tle, jer Albanci su nekako fiksirali Zajednicu kao glavni problem. Ali to proizilazi iz toga da su im Srbi za sve krivi. Šta god da se dogodi, uključujući elementarne nepogode i vremenske prilike — ili su Rusi, ili su Srbi. Bitno je da znamo da Haradinaj neće biti tako slobodan da deluje u skladu sa ovim što je obećao u predizbornoj kampanji. ZSO je obaveza i tu druge nema. Ja lično imam teoriju da ne treba da čekamo jer oni nikada dobrovoljno to neće uraditi. A čekati da se američki ambasador doseti i naredi im da formiraju Zajednicu može da potraje. Traje već tri i po godine — pa dovoljno smo čekali.

Spekulisalo se da će možda vezano za ZSO doći do trgovine: vojska Kosova u zamenu za ZSO?

— To je vrlo loša kalkulacija nekog neukog političara iz Prištine. Zašto bi Srbi pravili bilo kakve ustupke za ono što su već izdogovarali. Mislim da to nije baš realno, a ne preporučujem tako nešto i voleo bih da naša vlada ostane čvrsta. Zajednica je dogovorena sa svim elementima. Rasprava da li je nešto u skladu sa Ustavom je potpuno besmislena. Ako nije, neka postupe po dogovoru i neka menjaju svoj ustav.

Ambasador Kajl Skot kaže da bi vojska Kosova u perspektivi trebalo da bude formirana, ali da prethodno to treba provući kroz institucije. Da li očekujete da ta vojska bude formirana u perspektivi uprkos protivljenju Srba?

— Kajl Skot je iskusni diplomata i on je dao izjavu „i jare, i pare“. Treba vojska, ali kroz institucije, a to znači da se za tako teške odluke obezbedi dvotrećinska većina i ukupnog borja poslanika u skupštini, i dvotrećinska većina manjinskih zajednica. To nije moguće. Ne verujem da postoji Srbin koji bi prihvatio tako nešto. Ali je u prošlosti bilo takvih poteza koji su dugoročno proizveli štetu za srpsku zajednicu samo zbog toga što su ljudi olako dizali ruke. Zato je prisustvo vlade Srbije, koja god bila, jako potrebno. Osvestiti čoveka, pripremiti ga za takva iskušenja, to je prevashodni zadatak a ne govoriti mu svaki dan šta će da misli i šta će da radi.

Rekli ste da treba da sami krenemo u formiranje ZSO. Kako ste to mislili da izvedemo?

— Mi ne treba da provociramo neku tešku reakciju Brisela, pa i Prištine time što bismo zalazili u sitne detalje ovlašćenja Zajednice. Ali ono što nesumnjivo imamo to je da zajednica ima svoje organe. Konstituisati organe, makar ih zvali i privremeni.

Da li među Srbima na Kosovu ima podrške za takvu ideju?

— Srbi na Kosovu su prvo gledali sa velikom skepsom na proces pregovora. Onda su bili još skeptičniji kad su dobili novu instituciju kao što je Zajednica. Međutim, vremenom su se svikli na organ koga nema, ali postoji nada, baš zbog toga što su tolike polemike. Zaključili su, čim se ovi toliko bune, mora da je nešto dobro. Svaka nova institucija traži određeno vreme da se uhoda, to je kompleksan posao. Iz tog razloga sam mišljenja da mi krenemo sa tim.

Da li očekujete nastavak dijaloga? Pominju da će prištinski tim voditi Haradinaj, a da će u njemu biti i Medlin Olbrajt, Marti Ahtisari. Mi zasad ne znamo ko će u budućnosti voditi naš pregovarački tim. Da li biste prihvatili da budete u njemu?

— Ne, ali ne zbog toga što se bojim nego zbog toga što mora biti neko iz izvršne vlasti u Srbiji.

A kao neko ko bi davao savete?

— Kao Medlin Olbrajt s njihove strane, to da. Šalim se. U svakom slučaju, neće Olbrajtova biti deo tima, ona će biti nekakav savetnik, ako bude uopšte, jer nju pominju kad god hoće nešto da nas uplaše. Ahtisari je druga priča. On je još uvek veoma bitan, veoma aktivan, ima dobre veze i veoma je respektovan u zapadnom svetu, tako da njegov uticaj može biti jako negativan po nas. On se pokazao kao tipičan albanski lobista i tu ništa novo ne možemo očekivati osim da se zdušno zalaže da se njegovo delo — nezavisno Kosovo — ispromoviše i da se nekako provuče pored nas a da mi to ne vidimo. S druge strane, naš tim bi morao biti jak. Nije na nama da kočimo, mi treba da imamo proaktivnu ulogu i inicijativu. Ovo oko Zajednice bih ja sigurno uradio da mogu da savetujem onog ko će voditi naš pregovarački tim. A ko bude naš premijer neminovno će se sresti sa Haradinajem. Neka vidi koji će metod zaštite koristiti, ali nek razgovara, druge nema.

Premijer Vučić kaže da bi za samu EU bilo ponižavajuće da Haradinaj bude na čelu tog pregovaračkog tima. Da li mislite da bi Evropskoj uniji to smetalo?

— Bi. Većina u EU se zalaže za pozicioniranje Kosova kao nezavisne države, ali to nije stav EU. Za EU, bar onaj deo koji ima nelagodnost da se na tako odgovornu funkciju postavi neko ko je optužen za direktno i indirektno vršenje ratnih zločina, to će predstavljati problem. Mislim da će pitanje novog tribunala mnoge stvari razrešiti.
 
Očekujete da će se tu naći neko jače ime ili će biti samo sitna riba?

— Mislim da ono što je Klint Vilijamson u više navrata ponovio jeste da je na tragu onog što je Dik Marti napisao. Lično nisam optimista da će biti mnogo osuđujućih presuda, ali mislim da će biti dug period kad će neki ljudi koji sada drmaju Kosovom biti u pritvoru ili sudskom postupku. To je prilika da čujemo nešto o nestalima i kidnapovanima.

Iskustva nisu baš optimistična za Srbe. Ako se setimo da je Karla del Ponte rekla da su dokazi vezani za žutu kuću nestali, kako su volšebno umirali Haradinajevi svedoci. Nijedno ubistvo Srba nije do sada bilo kako valja procesuirano. Da li mislite da bi Specijalni sud bilo šta mogao da promeni?

— Ne. Mislim da će oni možda biti izloženi neprijatnosti da budu u pritvoru ili da se osećaju nebezbedno, ali u krajnjem ishodu nisam optimista da će neko od velikih zverki biti osuđen. S druge strane, ubistvo žetelaca, teroristički akt na autobuse kod Livadica, deca u Goraždevcu — mi nemamo prava da odustanemo od toga. Mi to moramo isticati kao temu za svaki bilateralni ili multilateralni razgovor sa predstavnicima međunarodne zajednice.
 

Govorili smo o Haradinaju, a tu je i druga opcija sa Pacolijem. Tamo su to prozvali „gans end rouzis“. Oni iz OVK su pištolji, a ruže su ovi kod Pacolija ali svi oni imaju isti cilj, da odbrane tzv. nezavisnost a ne razlikuju se ni u odnosu prema Srbima.

To su bukvalno dve teze u kojima imaju potpuno jedinstvo. Srbi su krivi za sve i nezavisnost Kosova nema alternativu. Možda je apsurdno, ali neki put je teže razgovarati sa „rouzis kombinacijom“. Ovi prvi ne dokazuju patriotizam. A ovi drugi imaju kontroverznu ulogu u vreme rata, ili je bar takvo viđenje većine Albanaca. Zato mi ne treba da navijamo ni za jedne, ni za druge. Neka biraju koga biraju a mi ćemo sa izabranim morati da komuniciramo. Sa malom nelagodnošću i mučninom u stomaku — al to se mora.

Koliko priče o „velikoj Albaniji“, Vilijam Voker koji vaskrsava utiče na izbore?

— Voker je lukava lisica, zna kako da proda svoje umeće. On je savetnik u Alijansi za budućnost Kosova i na nekoj njihovoj konvenciji je pomenuo tu tezu, ali nije je objasnio. To je opasna teza, ona pliva na raširenom sentimentu. Albanci su mali narod i kao mali narodi misle da ujedinjavanjem postaju sigurniji. Narod ne shvata da ne može tako ali političari znaju da je ta teza opasna i da ne može da se realizuje bez rata. Te izjave same po sebi ne moraju da budu značajne ali ako postoji klica takvog razmišljanja u širim masama ona može da počne da buja, da se cela grudva zakotrlja niz brdo.

Kakvi su vam planovi?

— Jačaćemo SDP. Mi smo uvek otvoreni za saradnju a jednu stvar promovišemo: ko god da je vlada u Beogradu za nas je on jedini sagovornik po strateškim pitanjima.

Gde sebe vidite sledeće godine u ovo vreme?

— U Mitrovici, sigurno. Dolaziću u Beograd, pomalo.