Prema poslednjim informacijama koje prenose beogradski mediji, oko 800 terorista, pripadnika OVK, tajno je, sa tovarima oružja i municije, ušlo na teritoriju Makedonije u dva navrata.
Vesti ovakve vrste ne prenose samo srpski mediji. Državni javni servis Grčke, televizija ERT, pozivajući se na obaveštajne krugove svoje vojske, objavljuje da Albanci imaju opasne namere u pogledu napada na grčku teritoriju i izveštavaju da je situacija blizu eskalacije.
Takođe, u regionu rastu tenzije zbog sve agresivnijeg ponašanja albanskih političkih lidera koji glasnije i jasnije zahtevaju formiranje „Velike Albanije“.
Istovremeno, nikome nije jasno šta EU radi i zbog čega ne reaguje na sve veću zabrinutost balkanskih lidera u pogledu ponašanja albanskih političkih prvaka.
Analitičar Dragomir Anđelković podseća kako se EU ponašala tokom terorističke pobune u Kumanovu 2015, kada je poginulo ili ranjeno oko 100 ljudi.
„EU se tada postavila maltene kao arbitar između terorista i legitimnih državnih organa, a ne kao neko ko osuđuje terorizam. U takvim okolnostima, ako progledaju kroz prste onima koji stoje iza masovnih napada, ubistava i pogibija, onda je očekivano da će tim pre da se prave naivni kada je u pitanju oružje“, kaže Anđelković i dodaje da bi svaka ozbiljna količina oružja namenjena pobunjenicima morala da bude ozbiljno shvaćena u EU.
„Evidentno je da oni ne reaguju ni zbog jako velikih količina, kao i zbog svega onoga što može da izazove eksploziju i sukobe na Balkanu. Naprosto, odgovor je da EU toleriše Albancima ono što ne bi nikome na svetu“, kaže Anđelković.
Srpska vlada je u Brisel poslala četiri zahteva: da relevantni međunarodni akteri osude agresivnu retoriku koja Zapadni Balkan gura u nove sukobe; da se nastavi dijalog Beograda i Prištine; da se za krizu u Makedoniji nađe izbalansirano, mirno političko rešenje; da bezuslovno budu uvažavane međunarodne norme u pogledu poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država.
Zasad na srpske zahteve iz Brisela nije stigao nikakav odgovor, ali je zato u Evropskom parlamentu formirana Grupa prijateljstva sa Kosovom, pod patronatom osvedočene zagovornice kosovske nezavisnosti, potpredsednice EP Ulrike Lunaček.
Osnivanju Grupe prijateljstva sa Kosovom u EP prisustvovao je i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, koji se tom prilikom sastao sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Federikom Mogerini, kao i komesarom Johanesom Hanom.
