Izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela da je Donald Tramp oslabio Zapad i da njegova politika šteti interesima EU, prema mišljenju analitičara Saše Adamovića, još jednom pokazuje da evropska liberalna levica nije u stanju da razume novog američkog predsednika i šta on to danas predstavlja u svetskoj politici.
Sve ono što je Tramp mislio i govorio o NATO-u ili EU tokom predizborne kampanje, sugeriše Adamović, do dan-danas nije promenio.
Dominantna Amerika, partner je nebitan
„S druge strane, izjava Angele Merkel — koja je, doduše, za razliku od Zigmara Gabrijela imala iskustvo bliskog susreta sa predsednikom SAD — da Evropljani treba da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke i da ne treba više samo da se oslanjaju na Sjedinjene Države i Veliku Britaniju, pokazuje da je nemačka kancelarka konačno razumela šta to Tramp hoće i od čega u spoljnoj politici neće odustati“, napominje Adamović za Sputnjik.
Tramp ne pokušava da oslabi Zapad i ne deluje protiv EU stanovište je direktora Instituta primenjenih političkih studija iz Moskve Grigorija Dobromelova već on najpre radi sve kako bi ojačao američke pozicije u međunarodnim odnosima i da obezbedi korist za SAD.
EU već prilično dugo, u prvom redu na vojno-političkom planu, postoji na račun SAD, tvrdi Dobromelov, te Tramp sad podvlači da bi trebalo prekinuti tu tradiciju da SAD praktično subvencionišu evropske države i da bi članice iz Evrope morale samostalno da plaćaju svoje učešće u NATO-u i za sopstvenu bezbednost uopšte.
Zato se, dodaje ovaj politikolog, to što radi Tramp najpre odnosi na to što su Evropljani navikli da iza njih stoji jaki brat, stariji partner koji će uvek izaći u susret kad je pomoć neophodna. Trampa ne zanima da li je to Saudijska Arabija ili EU ili Izrael, naglašava Dobromelov, njemu je na prvom mestu važan interes SAD.
„Naravno da sve optužbe na račun Trampa imaju potkontekst da Putin preko Trampa hoće da oslabi Zapad. Rusija nema nikakvog interesa da oslabi Zapad. Sva politika Putina je analogno usmerena ka tome da radi u interesu Rusije i da je ojača“, ističe Dobromelov.
U ovakvim, novim odnosima između Amerike i EU, važno pitanje je šta će biti sa Grupom sedam, odnosno da li će na jednoj strani biti Tramp, a na drugoj svi ostali.
Kraj Grupe 7?
Da bismo shvatili šta će da bude sa G7, ali i šta će se u budućnosti dešavati sa Trampom i njegovom spoljnom politikom, prema mišljenju Saše Adamovića, moramo se podsetiti šta su Trampovi spoljnopolitički prioriteti.
„Govorio je da je NATO kao organizacija zastareo i videli smo nedavno da on to mišljenje u suštini i nije promenio. Odnos Tramp—NATO ne treba svoditi samo na to da traži da svaka članica NATO-a odvaja određeni procenat u zajedničku kasu, već je mnogo važnije što ga ne vidi kao oružje upereno protiv Rusije“, smatra Adamović.
Američki predsednik stalno ističe da bi NATO u budućnosti imao značaj samo kao saveznik protiv DAEŠ-a i globalnog terorizma, kaže Adamović i naglašava da je vrlo značajno to što je Tramp prvi američki predsednik koji je odbio da se „zakune“ u Član 5 povelje NATO-a.
„U tom kontekstu pomenuo bih veoma važnu izjavu generala Matisa, šefa Pentagona, koga možemo smatrati i glavnim ideologom Trampove spoljne politike, kad je danskom premijeru vrlo eksplicitno stavio do znanja da će Sjedinjene Države probleme sa Rusijom rešavati na diplomatski način. I posebno je podvukao, ni na jedan drugi način“, jasan je Adamović.
Svi oni koji su spremni da slede takvu Trampovu spoljnopolitičku agendu, bili oni članovi Grupe 7 ili ne, prema Adamovićevom tumačenju su dobrodošli, i oni će bukvalno na bilateralan način sa Trampom ostvarivati dobre odnose.
Tramp je već, pojašnjava Adamović, svojom politikom pokazao da ne pridaje značaja tim transnacionalnim udruženjima ili organizacijama, već mnogo više voli bilateralne sporazume.
Što se tiče perspektive i budućnosti G7, Grigorij Dobromelov kaže da se ne može reći da članice imaju neku veliku korist od ove organizacije, posebno imajući u vidu da na ekonomskom planu već odavno ovo nije klub najjačih država jer G7 prolazi kroz krizu već poslednjih 15, možda i 20 godina.
Zato je umesto ovog formata kakav danas postoji, savetuje Dobromelov, bolje osmisliti neki drugi, na primer dvostrani ili trostrani format uz postojanje spoljnog medijatora, jer je poznato da diplomate kao službenici ne mogu da reše čitav niz pitanja koja se nalaze u zoni međunarodnih organizacija, globalne ekonomije, a iza okvira tradicionalne diplomatije.
