Ruski senator Aleksej Puškov nazvao je pregovore Putina i Merkelove „zaokretom posle dužeg vremena“, iako su obe strane zadržale svoje ranije pozicije.
Podsećanja radi, poslednji bilateralni sastanak dvoje lidera održan je 10. maja 2015. godine, tokom posete Merkelove Moskvi.
Kao glavne rezultate razgovora u Sočiju ruski političari i analitičari izdvajaju zajedničke ciljeve u borbi protiv međunarodnog terorizma, kao i potvrdu da Minski sporazumi nemaju alternativu, kada je reč o rešavanju situacije u Ukrajini.
Takođe, posetu Angele Merkel Rusiji i razgovor sa ruskim predsednikom, koji je ona nazvala konstruktivnim, mnogi smatraju delom njene predizborne kampanje.
„Merkelova želi da izgladi odnose sa Rusijom kako joj Moskva ne bi ’pomrsila konce‘ tokom predizborne kampanje. Zbog toga je Rusija sada postala njen konstruktivni partner, jer svi na Zapadu smatraju da je Rusija u stanju da se aktivno meša u izbore raznih zemalja. Sada se digla buka u celoj Evropi oko toga da Rusi podržavaju Le Penovu u Francuskoj. U Nemačkoj situacija nije baš najjasnija, a Merkelova ne želi da ima protivnike na spoljnopolitičkom planu, pa upravo zbog toga sada ide Rusiji ’niz dlaku‘ i izjavljuje da je Rusija konstruktivna“, kaže za Sputnjik Andrej Manojlo, doktor političkih nauka i profesor na Moskovskom državnom univerzitetu.
Osim toga, dodaje politikolog, Nemačka računa na to da će na njenoj teritoriji doći do istorijskog susreta ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa, a da će Merkelova biti posrednik.
„Jedna od ključnih tema razgovora bila je i priprema susreta u Hamburgu. ’Velika dvadesetorka‘ će se sastati u julu u tom nemačkom gradu, i svi su uvereni da će se baš u Hamburgu Putin i Tramp prvi put lično sresti. Pošto će se to dešavati na teritoriji Nemačke, njoj ide u prilog da Putin i Tramp održe konstruktivan dijalog, koji će se, kako se to kaže diplomatskim rečnikom, održati u neponovljivoj atmosferi, i da će tom prilikom nemačka kancelarka biti posrednik i ’pokrovitelj‘ ovog sastanka. Zbog svega toga, Merkelova sada igra svoju posebnu igru“, kaže Manojlo.
Analitičar ističe da je treće važno pitanje o kojem su lideri Rusije i Nemačke razgovarali — Ukrajina, gde se situacija pogoršala i gde se obe strane, Kijev i ustanici samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska, spremaju za nove sukobe.
Prema njegovim rečima, Kijev i dalje postupa kako je navikao i dovlači teško naoružanje, a Merkelova to vidi. Shodno tome, dodaje on, to ostaje predmet spoljnopolitičke trgovine, jer Merkelova ne zna šta da radi sa Minskim sporazumom — da li treba da insistira na njegovom doslednom sprovođenju ili ne.
