Naučnici su ustanovili da postoji čvrsta veza između dugovečnosti i unosa masti. Nakon istraživanja koje je obuhvatilo 35 vrsta živih bića, uključujući i čoveka, naučnici okupljeni u multidisciplinarni tim Skolkovskog instituta nauke i tehnologije (Skolteh) u Moskvi, došli su do zaključka da dugovečnost zavisi od procesa koji se odvijaju unutar ćelija masti.
Jedna od autorki istraživanja, naučna saradnica centra Skolteh Katarina Hramejeva za Sputnjik objašnjava da se naš mozak najvećim delom sastoji od masti, zapravo čak više od 60 odsto:
„Zato bi bilo interesantno ne samo izučiti vezu masnoća sa dužinom života, već kako se tokom evolucije menjala koncentracija masnoća u određenim oblicima i kako je došlo do toga da je samo čovek postao razumno živo biće. Naša istraživanja i u tom smislu pokušavaju da ustanove određenu zakonitost“, ističe Hramejeva.
Naša sagovornica navodi i činjenicu da iako je prosečna dužina života u poslednjih 200 godina drastično porasla, maksimalna dužina života u suštini se nije promenila:
„I ako želimo da produžimo životni vek, moramo prvo da razumemo koji su to mehanizmi u organizmu odgovorni za tako čvrstu barijeru koja ne dozvoljava da čovek živi duže od, recimo, 110 godina“, navodi ruska naučnica.
Ipak, ne sme se zanemariti činjenica da baš na Kavkazu živi 42 odsto svih stanovnika planete koji su dostigli 100 i više godina starosti. O dugovečnosti i dobrom zdravlju stanovnika Kavkaza ispredaju se mnoge priče, pa čak i legende i čini se da gotovo svaki kavkaski gorštak ima svoj recept za dugi životni vek. Dok jedni smatraju da ih dugovečnima čini čuveno dobro vino, drugi kažu da je to mešavina planinskog i vazduha koji stiže sa obala Crnog mora.
Šta jedu stogodišnjaci na Kavkazu?
Kavkasci jedu niskokaloričnu hranu uz obilje kiselih mlečnih proizvoda, poput čuvenog kefira koji omogućava razvoj „dobrih“ bakterija (probiotika) koje su neophodne za rad organa za varenje. Osim toga, njihova trpeza obiluje namirnicama biljnog porekla, a vlakna su takođe od izuzetnog značaja za zdravlje celog stomačnog trakta. Ljuti sosovi od paprike prepuni kapsicina pomažu kod razlaganja masti tokom varenja, a uz to čine krv manje gustom, čime se posredno izbegavaju infarkt, tromboza i moždani udar. Dugovečni ljudi sa Kavkaza, uopšteno govoreći, jedu hranu koja obiluje polinezasićenim masnim kiselinama, drugim rečima jedu namirnice koje sadrže malo holesterola, a mnogo prirodnih antioksidanata i vitamina.
Čisti, razređeni planinski vazduh takođe igra bitnu ulogu u životu dugovečnih Kavkazaca. Gerontolozi su došli do zaključka da je respiratorni sistem kod staraca u Abhaziji u daleko boljem stanju nego kod njihovih vršnjaka u nekim drugim predelima, kao i da ovi drevni gorštaci ukupno gledano daleko ređe obolevaju od plućnih bolesti. Blizina Crnog mora je takođe bitan faktor, jer vazduh na Kavkazu obiluje negativnim jonima koji su direktno povezani sa procesima ozdravljenja i dugovečnosti.
Možda najvažnije od svega je i to što su stanovnici Kavkaza uvek srdačni, prijateljski raspoloženi i retko brinu. Gerontolozi koji su izučavali fenomen dugovečnosti na Kavkazu takođe podvlače i da su svi oni koji su doživeli poznu starost, tokom života težili da konflikte reše na miran način, najpre uz dogovor.
Za šta su sve važne masti
Naučnici imaju nekoliko teorija u vezi sa starenjem organizma. Gerontolozi, prema jednoj od njih, tvrde da u starenju organizma najvažniju ulogu igraju masti. Upravo masti, kažu naučnici, okidač su početka procesa starenja. Priroda je predvidela skladištenje i čuvanje masti kao vid mehanizma zaštite u slučaju da organizam mora da preživi neku vanrednu okolnost poput epidemija i bolesti, ratova i gladovanja. Takođe, priroda se postarala da razradi sve mehanizme preživljavanja kako bi čovek mogao da ostavi potomstvo i produži vrstu.
