Istorija ljudske evolucije mogla bi ponovo da bude napisana jer su naučnici u Evropi otkrili fosile koji ukazuju na to da se čovek razdvojio od majmuna na tom kontinentu, a ne u Africi, javljaju agencije.
Većina stručnjaka veruje da su se ljudski preci evolucijski razdvojili od majmuna pre sedam miliona godina u centralnoj Africi, gde su hominidi zatim živeli narednih pet miliona godina pre nove faze evolucije.
Naučnici su, međutim, pronašli dva fosila majmunolikih stvorenja sa ljudskim oblikom zuba u Bugarskoj i Grčkoj koji su stari 7,2 miliona godina.
Otkriće tog stvorenja, nazvanog Graecopithecus freybergi, dokazuje da su naši preci počeli da evoluiraju u Evropi 200.000 godina pre najranijih afričkih hominida.
Međunarodna grupa naučnika tvrdi da to otkriće potpuno menja ljudsku istoriju i poslednjeg zajedničkog rođaka šimpanze i ljudi, takozvanu evolucijsku kariku koja nedostaje, svrstava na područje Balkana.
Šimpanze su najbliži živi srodnici ljudima jer sa njima dele 95 odsto gena. Evolucija poslednjeg zajedničkog srodnika obema vrstama centralna je i najvažnija rasprava paleoantropologije, prenosi hrvatski „Novi list“.
U doba pre više od sedam miliona godina klimatske promene pretvorile su istočnu Evropu u otvorenu savanu što je prisililo majmune da pronađu nove vrste hrane i rezultiralo prelazom na hod na dve noge, pišu naučnici u časopisu „Plus van“.
„Ova studija menja postojeće ideje povezane sa mestima na kojima je čovečanstvo napravilo prve korake“, rekao je profesor Nikolaj Spasov sa Bugarske akademije nauka.
„Graecopithecus nije majmun. On je hominid i direktan je predak čoveka. Njegov prehrana povezana je sa relativnom suvom i čvrstom vegetacijom savane i zato, kao i ljudi, ima široke kutnjake i gustu gleđ“, kaže Spasov.
Naučnici su analizirali dva poznata uzorka Graecopithecus, donju vilicu iz Grčke i gornji pretkutnjak iz Bugarske.
Koristeći se računarskom tomografijom uspeli su da vizuelizuju unutrašnje strukture fosila i ustanovili da su koreni pretkutnjaka bili povezani.
„Veliki majmuni tipično imaju dva ili tri odvojena korena, a koreni Graecopithecus delimično su povezani, što je karakteristika modernih ljudi, ranih ljudi i nekih vrsta praljudi“, rekla je vođa istraživanja, profesorka Medlin Boham sa Univerziteta u Tubingenu.
To sugeriše da je Graecopithecus bio hominid i da je nekoliko stotina hiljada godina stariji od najstarijeg afričkog hominida, otkrivenog u Čadu.
„To nam omogućava da razdvajanje ljudi od majmuna smestimo u Evropu“, rekao je paleoantropolog David Begun sa Univerziteta u Torontu.
Tokom tog razdoblja Sredozemno more znalo je potpuno da presuši, što je majmunima i ranim hominidima omogućavalo da prelaze sa kontinenta na kontinent.
„Bude li prihvaćena, ova teorija će izmeniti početak ljudske istorije“, rekla je profesorica Boham.
Naravno, ima i skeptičnih.
„Moguće je da je čovečanstvo izvorno nastalo u Evropi, ali imamo mnogo čvrstih dokaza, uključujući nekoliko lobanja i parcijalnih kostura, koji taj događaj smeštaju u Afriku“, kaže antropolog Piter Endrjuz iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.
„Bio bih vrlo oprezan u suprotstavljanju spoznaja iz izolovanih fosila sa svim dokazima koji su prikupljeni u Africi“, zaključio je Endrjuz.
Vijesti