Kada se SAD bore za svoj uticaj na Balkanu onda je to „promocija mira i stabilnosti u regionu“, a kada to čini Rusija, onda je to njen „maligni uticaj“ na Balkanu.
Bez imalo zazora je, navodeći te konstatacije, poručio u sredu visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta na zasedanju Potkomiteta za spoljne poslove. Isti onaj Hojt Brajan Ji koji je požurio u Skoplje poslednjih dana aprila sa svojom mirotvoračkom ulogom.
A kako to izgleda video je ceo Balkan, a i šire, u prethodnih pola godine na slučaju Makedonije. Kada su nakon vanrednih parlamentarnih izbora shvatili da je opet najviše glasova ima vlast koja im nije po volji, potegli su svoj najjači adut na Balkanu koji nikada ne omane — Albance. Na njihovu podršku, ili, bolje rečeno, potpunu poslušnost uvek mogu da računaju, a pogotovo kad im se interesi poklope, kao u makedonskom slučaju.
Rezultat svega je prekršeno davno dogovoreno i uvek poštovano, mada nepisano, pravilo da Vladu sastavljaju najjača makedonska i najjača albanska partija. Ali koga briga za principe kada je američki interes u pitanju.
Tako je neprincipijelno na brzinu, posle izbora, sačinjena i „tiranska platforma“, odnosno uslovi ispod kojih albanske partije u Makedoniji neće u koaliciju sa makedonskom partijom, na koje je pristao lider SDSM Zoran Zaev. Ti uslovi su ocenjeni kao prvi korak ka neustavnoj federalizaciji Makedonije. Ali koga je briga za kršenje Ustava Makedonije kada su američki interesi u pitanju.
Makedonska stranka VMRO-DPMNE, koja je opet osvojila najviše glasova i iz koje je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, uprskos tome što je opredeljena za evroatlantske integracije, za američki ukus je mnogo često gledala put Rusije i Istoka. Sve intenzivnija saradnja sa Moskvom, koju je pratila i sve jača privredna aktivnost, pre nekoliko meseci je obeležena i otvaranjem makedonskog privrednog predstavništva u Rusiji.
Da je đavo odneo šalu SAD su ocenile kada je na kineskom Putu svile najavljen voz od Pireja do Budimpešte. Makedonija kao prva stanica na tom putu prodora kineske ekonomije i uticaja pravo u središte američkog zabrana, kakva je EU, za SAD nije bilo poželjno. Pogotovo što je posle ruskog gasovoda „Južni tok“, koji su SAD „uspešno“ zaustavile, sve „brinući“ za diversifikovano snabdevanje Evrope gasom, vaskrsao „Turski tok“.
Još kada je Makedonija ocenila da bi joj dobro došao krak kojim bi se nakačila na „Turski tok“ i rešila pitanje snabdevanja (ruskim) gasom, američki odgovor je bio sasvim očekivan. Pogotovo u okolnostima kada se Rusija posle uspešno odigrane uloge u Siriji na velika vrata vratila na međunarodnu scenu. Rizikovati i sa Balkanom, i još posle približavanja Rusije i Turske, za SAD je bilo potpuno neprihvatljivo.
U toj široj slici gledanja na stvari, Makedoniju je bilo važno destabilizovati. Jer kako je za Sputnjik ocenio analitičar Aleksandar Pavić, nestabilna Makedonija onemogućava realizaciju velikih projekata i prodor uticaja Rusije i Kine. Zato i ne čudi što se na početku krize u Makedoniji oglasio NATO, nezamenjivi američki operativac.
„Kada ne može da zadrži poredak koji mu odgovara, NATO namerno izazove krizu i onda pokušava njom da upravlja. To mu je jedna od specijalnosti“, istakao je Pavić.
Na pitanje o geopolitičkom položaju Makedonije sa Zaevom na čelu Vlade i albanskim partijama u parlamentarnoj većini, analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski kaže da će njihova već pokazana lojalnost prema Zapadu biti mnogo više učvršćena.
„Jednostavno, ono što se traži od ove Vlade ona će isporučivati“, kaže Đorđevski za Sputnjik.
Balkan je linija vatre između Moskve i Vašingtona, to nije nikakva tajna, kaže on, ističući da će Makedonija samo deliti sudbinu te konfrontacije.
Sada su, smatra on, Vašington i Brisel u većoj ofanzivi u odnosu na ruske pokušaje da imaju veći uticaj u regionu. Uprkos tome, njegova ocena je da vrata Moskvi u Skoplju neće biti zatvorena.
„Danas niko u svetu ne želi da zatvara vrata saradnje ni sa jednom stranom, posebno u ekonomiji“, istakao je Đorđevski, napominjući da će Ivanov kao predsednik Makedonije i dalje biti otvoren za saradnju sa Moskvom i da u tom pogledu on nema rezerve. Uostalom, već se zna da će 24. i 25. maja biti u poseti Moskvi, o čemu je izvestio pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nema sumnje da će prilikom te posete biti reči o situaciji u Makedoniji i regionu. A šta su ciljevi Kremlja u regionu, američki miritelj u Makedoniji Brajan Ji reče da je „veoma teško predvideti ili čitati misli ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“.
„Ali mogu da kažem da su na osnovu pokušaja poslednjih meseci u regionu težili povećanju uticaja, pokušavali su da ih odvrate od okretanja zapadnim institucijama, EU i NATO-u, i da stvore što veću zavisnost tih država od Rusije“, rekao je Ji obraćajući se članovima Potkomiteta za spoljne poslove u Senatu SAD.
Sudeći po agencijskim izveštajima, predsednik Potkomiteta republikanski senator Dejna Rorabaher ostao je usamljen u oceni da stavovi Jia i ostalih senatora koji su slično govorili predstavljaju rusofobiju.
Džaba je ukazivao da je Rusija velika sila i da ima pravo da pokuša da proširi svoj uticaj u pojedinim delovima sveta, kao što to čine i SAD.
Pomiritelj u Makedoniji Ji, međutim, smatra da taj „maligni uticaj“ Rusije na Balkanu treba sprečiti. Eto otkud kriza u Makedoniji. Zato je pitanje ko je sledeći. Jer Ji se na sednici Potkomiteta bavio i Srbijom i ruskim humanitarnim centrom u Nišu u čije „čiste namere ne veruje“, spočitao je Rusiji i ohrabrivanje Republike Srpske na secesiju od BiH, ali i istakao da SAD podržavaju formiranje vojske Kosova. Samo da na to još privole srpsku manjinu u kosovskoj vladi. Hoće li i za to imati neki makedonski recept? A sve zarad američke „promocije mira i stabilnosti u regionu“.
