„Razgovarao sam sa reisom Kavazovićem pre šest meseci u četiri oka. Rekao sam mu da nema spasa za BiH bez bošnjačko-srpskog dijaloga. Bez islamsko-pravoslavnog dijaloga. Naravno da to nijednog trenutka ne isključuje naše bosansko-hercegovačke Hrvate i katolike, ali definitivno smo mi nekako sudareni jedni s drugima“, otkrio je vladika Grigorije u „Presingu“ televizije N1 i saopštio da je dogovoreno da pronađu dvojicu mladih profesora koji bi napravili strategiju dijaloga.
Crkva i džamija u misiji
Da li će posle četvrt veka od (poslednjeg) rata koji je bio i verski, Grigorije i Kavazović uspeti da pomire Bosnu.
Travničanin nastanjen u Beogradu, Muharem Bazdulj, pozdravlja ovakvu ideju i zbog činjenice da se radi o Grigoriju i Kavazoviću koji su, smatra ovaj pisac, ljudi dijaloga čiji su nastupi u javnosti progresivniji u poređenju sa nekim drugim velikodostojnicima Islamske zajednice i Srpske pravoslavne crkve.
Važno je, napominje Bazdulj, izbeći frazu da je to neki srpsko-bošnjački dijalog jer nisu svi Bošnjaci muslimani, ni svi Srbi nužno pravoslavci, i da, ako ništa drugo, ima ateista na obe strane.
„S druge strane, i prema popisu stanovništva, najveći deo jednog i drugog naroda identifikuje se sa dominantnom verskom zajednicom. I rat devedesetih u izvesnom smislu može se nazvati i verskim, onda je ovakva inicijativa u tom smislu jako pozitivna“, rezonuje Bazdulj.
Dobro je da se razgovara i da se pokušava napraviti neki okvir za pomirenje, saglasan je i Miloš Šolaja, profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka, ali priznaje da su mu nejasni kapaciteti s jedne i sa druge strane.
„Mislim da je to potrebno raditi na mnogo višim nivoima, posebno ako se govori iz ugla Srpske pravoslavne crkve, jer se to ne može raditi partikularno. To kao inicijativa nije loše, ali postoji opasnost da se i te religijske politike dovedu u preispitivanje, pa je pitanje da li je to baš u ovom trenutku dobro i plodotvorno“, skeptičan je Šolaja.
Vladika Grigorije je naglasio da verski dijalog ne isključuje i ne smeta političkom razgovoru dveju strana. Ovakav stav podržava i Muharem Bazdulj jer, kako kaže, nisu ni Bošnjaci ni Srbi neka vrsta indijanskih plemena koja imaju svoje poglavice, pa sad te poglavice mogu da nastupaju u vestern filmovima kao neko ko zastupa interese svih.
Kabineti ipak dominantniji?
„S druge strane, u oba naroda i u raznim njihovim političkim zajednicama postoje oni koji su dobili većinu na izborima, ali imajući u vidu da smo prečesto bili svedoci da neodgovorne izjave među običnim ljudima na terenu izazivaju nervozu i strah, ova inicijativa na simboličkom nivou može biti vrlo važna“, ističe Bazdulj.
Krajnji cilj, dodaje Bazdulj, treba da bude da Srbi i Bošnjaci, muslimani i pravoslavni, koji žive izmešano što u Sandžaku, što u istočnoj Bosni, što u Bosanskoj krajini, Posavini, od ovog dijaloga dobiju najveću vrednost.
Činjenica jeste da je protekli rat imao i karakteristike religioznosti, odnosno nekih verskih konflikata, podvlači Miloš Šolaja, ali smatra da je situacija ipak mnogo složenija. Tu su i etnički, i ekonomski i politički odnosi, pa Šolaja nije uveren da verska inicijativa može dati odgovore na sve.
„To mora biti sveobuhvatni dijalog kompletnih konfesionalnih zajednica. Ideju bi trebalo sprovesti na takav način da zaista ima efekata“, naglašava Šolaja.
Na pitanje mogu li političari pokvariti naum Grigorija i Kavazovića, Muharem Bazdulj kaže da teoretski mogu jer koliko god se ljudi izjašnjavali kao vernici, uticaj političara je u krajnjoj liniji veći.
„Čini mi se da kad bi paralelno sa tim porukama iz verskih zajednica išli potpuno drugačiji tonovi iz političkog diskursa, političari bi verovatno nadjačali verske zajednice“, smatra Bazdulj.
Mnogo toga zavisi od osoba koje dijalog vode i od kredibiliteta koji su stekli, a pošto kod obojice verskih velikodostojnika taj kredibilitet postoji, Bazdulj je uveren da period mira koji je inače duži od period sukoba dvaju naroda može potrajati.
