Zašto je počeo da se pretvara u Hilari Klinton, na radost svih jastrebova američkog intervencionizma, ozloglašenih neokonzervativaca i njihovih liberalnih parnjaka iz Demokratske partije? Šta se to dešava unutar Bele kuće, i da li je Donalda Trampa potopila „duboka država“ dosadašnjeg establišmenta, ona močvara koju je obećavao da će da isuši?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili predsednik „Ist—vest bridža“ Jovan Kovačić i politikolog Aleksandar Pavić.
Pre samo dve nedelje, predstavnici vašingtonske administracije poručili su — u skladu s Trampovim predizbornim i postizbornim obećanjima da se neće mešati u unutrašnja pitanja suverenih država — da će o budućnosti sirijskog predsednika Bašara el Asada odlučivati sirijski narod. Usledio je, međutim, onaj čudni napad hemijskim oružjem u provinciji Idlib, pa je iz Nacionalnog saveta za bezbednost uklonjen Stiven Benon, glavni Trampov strateg i ideolog borbe protiv tamošnjeg establišmenta, da bi sledećeg dana usledio američki napad na Siriju propraćen porukama da Asad ipak mora da ode. A na sve to nadovezala se i odluka o prijemu Crne Gore u NATO, kao direktan prst u oko Rusiji, uz poruku da zapadni vojni pakt nije zastareo iako je sam Tramp donedavno govorio da jeste. Šta se to dogodilo, da li se Donald Tramp naglo pretvorio u svoju suprotnost, ili je reč o taktičkom uzmicanju pred dosadašnjim vašingtonskim establišmentom?
„Tramp se suočio s mnogo većim otporom dosadašnje elite nego što je očekivao“, kaže Jovan Kovačić. „Boravio sam nedavno u Vašingtonu i razgovarao s njegovim saradnicima, koji su vrlo otvoreno rekli da je njihova bitka protiv močvare mnogo teža nego što su računali da će biti“.
Napad na Siriju bio je Trampova velika greška, ocenjuje naš sagovornik, ukazujući, međutim, da posle ovog sirijskog zaoštravanja odnosa s Rusijom, Tramp „ima opravdanje, čak i pred onima koji su ga optuživali da je previše blag prema Rusiji. Sad može da im kaže: vidite da nisam“, a to bi u perspektivi čak moglo i da mu olakša popravljanje odnosa s Rusijom.
Neki izveštaji u američkim medijima govore da savetnik za nacionalnu bezbednost koji je zamenio Majkla Flina, H. R. Makmaster, manipuliše obaveštajnim izveštajima iz Sirije koje podnosi Trampu kako bi Ameriku uvukao dublje u rat. Navodno, Makmaster u saradnji s bivšim direktorom CIA Dejvidom Petreusom ima spreman plan za invaziju Sirije u kojoj bi, kako piše „Blumberg“, učestvovalo između deset i pedeset hiljada američkih vojnika.
„Tramp je oslonjen na ljude koji mu pružaju informacije, dakle, na obaveštajne službe. A ključna stvar učinjena je uklanjanjem Majkla Flina s mesta savetnika za nacionalnu bezbednost“, komentariše Aleksandar Pavić. „Umesto Flina, njegov filter za obaveštajne informacije i procene sada je Makmaster, koji je poznat kao intervencionista i jastreb“.
„Tramp je sad potpuno upao u močvaru, okružen je ljudima močvare. Flin je odstranjen, Stiven Benon marginalizovan, i on sad nema na koga da se osloni… Takozvana ’duboka država‘ sada je došla u situaciju da može da manipuliše njime, i to je ono što je strašno opasno“, smatra Pavić.
„Teško je predvideti (da li će doći do intervencije u Siriji). Problem je u tome što Tramp nije smenio pripadnike dosadašnjeg establišmenta“, navodi Jovan Kovačić.
Koliki je značaj Benonovog udaljavanja iz Nacionalnog saveta za bezbednost? „Njujork magazin“, pozivajući se na dva izvora bliska samom Benonu, tvrdi da se on protivio udaru na Siriju, zato što nije u skladu s doktrinom „Amerika na prvom mestu“…
„Postoje i informacije da se Benon protivi kopnenoj intervenciji u Siriji. Gde ima dima, ima i vatre“, kaže Pavić. „Problem je, međutim, što njegovog uticaja sada nema. Kao što nigde nema ni Stivena Milera, još jednog Trampovog savetnika koji je takođe, kao i Benon, nacionalista i protivnik globalizma“.
„Vašington post“ i „Politiko“ navode da je Benonov odlazak iz Nacionalnog saveta za bezbednost delo H. R. Makmastera, a nije nevažan ni podatak da je Suzan Rajs, Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost, prethodno javno pozivala Makmastera da ukloni Benona iz saveta. Nedavno je, inače, upravo ona razotkrivena kao odgovorna za prisluškivanje Trampa uoči i nakon predsedničkih izbora. Da li je udaljavanje Benona iz saveta udarac onog establišmenta koji sve vreme radi protiv Trampa?
„Struktura koja je vladala Amerikom u proteklih pedesetak godina, bez obzira na to da li su na vlasti demokrate ili republikanci, Trampovim dolaskom je skrajnuta“, objašnjava Kovačić. „Ali vidimo da se oni ne predaju, i da na sve načine nastoje da zadrže svoj uticaj, i kroz medije, i kroz Kongres, i kroz obaveštajne službe… Tako da se Benonov odlazak iz Saveta za nacionalnu bezbednost definitivno može shvatiti kao njihova osveta“.
Da li će Benon, posle odlaska iz Saveta za nacionalnu bezbednost, otići i iz Bele kuće? Važnije od toga, šta bi to značilo za agendu zahvaljujući kojoj je Tramp pobedio na izborima i doneo nadu da će Amerika biti drugačija nego što je bila u proteklih, barem, četvrt veka? Tramp je ovih dana, na pitanje „Njujork posta“ da li i dalje veruje Benonu, rekao „sviđa mi se Stiv“, ali je u nastavku odgovora umanjio Benonov doprinos u njegovoj pobedi na izborima…
„Benonov odlazak iz Bele kuće predstavljao bi jasan poraz agende s kojom je Tramp došao na vlast“, uveren je Aleksandar Pavić.
Ipak, on ne veruje da je već sada bitka do kraja izgubljena: „Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, rekao je da je predsednik Rusije svestan da proces formiranja administracije u Vašingtonu i spoljne politike koju će ona voditi još nije završen, i da ima strpljenja da sačeka da vidi kako će se ovi procesi okončati. Mislim da je to jako dobra taktika. Treba kritikovati Makmastera i njemu slične, a Trampa u izvesnom smislu čak i poštedeti, jer u suprotnom se unapred spaljuju svi mostovi. Upravo time bi, u stvari, ’dubokoj državi‘ bilo omogućeno da pobedi“.
Sličan zaključak donosi i Jovan Kovačić: „Još je rano za konstataciju da je Tramp i definitivno potopljen. On još ima barem četiri godine pred sobom. Moguće je da za godinu dana vidimo promenu koja će ipak biti po volji i Rusiji i Kini. To jeste smeo način razmišljanja, ali on još nije u domenu nemogućeg. Možda jeste u ovom trenutku, ali u roku od godinu dana mnogo toga može da se promeni“.