NATO više nije zastareo, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u dramatičnom preokretu svog položaja nakon razgovora u Beloj kući sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom.
„Rekao sam da je (NATO) zastareo. On više nije zastareo“, kazao je Tramp na konferenciji za novinare.
Ta izjava označila je dramatičan preokret nakon meseci konzistentnih političkih izjava Trampa tokom predizborne kampanje 2016. godine i nakon što je položio zakletvu kao predsednik SAD 20. januara kada je neprestano kritikovao da je NATO zastareo.
Tramp je naveo da je NATO-u i dalje potreban remont i ponovio je svoj često navođen poziv ostalim članicama te bezbednosne organizacije da više plaćaju za njihovu zajedničku vojnu saradnju i da ponesu veći deo tereta Alijanse.
Ali Tramp je bio jasan da želi da ojača NATO, a ne da ga ukine, smanji ili oslabi.
„Tokom moje posete Briselu ovog proleća radićemo zajedno. Moramo da primenimo nova rešenja u novim okolnostima, da potvrdimo našu posvećenost ovom savezu i trajnim vrednostima koje sa ponosom delimo“, istakao je Tramp.
„Moramo zajedno da radimo na rešavanju katastrofe koja se odvija u Siriji. Vreme je da se završi ovaj brutalni građanski rat, poraze teroristi i omogući izbeglicama da se vrate kući“, dodao je on.
On je naglasio i da „moramo da se osiguramo da članice NATO-a ispunjavaju svoje finansijske obaveze…
„Mnoge to nisu radile… Da su druge zemlje plaćale svoj deo umesto da se oslanjaju na SAD svi bismo bili bezbedniji i snažniji.“
Tramp je takođe jasno stavio do znanja da smatra da NATO treba da igra mnogo veću ulogu u kampanji protiv DAEŠ-a i da preuzme vodeću ulogu u borbi protiv terorizma širom sveta.
„Nadam se da će NATO preuzeti veću ulogu u borbi protiv DAEŠ-a“, rekao je on.
Tramp je izrazio nadu da Evropljani neće imati čega da se plaše od Rusije dok pokušava da smanji tenzije.
„Niko se nikoga neće plašiti. Tako bi trebalo da bude“, rekao je on i smelo se zavetovao da će rešiti sve svetske sukobe do kraja svog mandata.
Stoltenberg je izrazio potpunu saglasnost sa Trampom o pravednijoj podeli tereta sa Sjedinjenim Američkim Državama od strane drugih članica NATO-a i o širenju uloge organizacije u globalnom ratu protiv terorizma.
„NATO može i mora da učini više u globalnoj borbi protiv terorizma. NATO ima iskustvo, stručnost i izdržljivost da promeni stvari… Druga glavna tema će biti teret deljenja troškova u našem savezu, gospodine predsedniče. Zahvaljujem Vam se što ste nam skrenuli pažnju na taj problem“, rekao je on.
Stoltenberg je takođe istakao da je NATO morao da pojača svoje vojne snage u istočnoevropskim zemljama u blizini Rusije.
„Jedan od elemenata te pripravnosti je povećanje našeg vojnog prisustva u istočnom delu saveza… Povećanje spremnosti i prisustva naših oružanih snaga… Smatramo da je prisustvo četiri borbene grupe tamo dovoljno za mir u Evropi“, dodao je on.
Stoltenberg je tvrdio da povećanje vojnog prisustva na predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju.
„Ono je odbrambeno. Verujemo da ne postoji protivrečnost između snažnog NATO-a, kredibilnog obuzdavanja i političkog dijaloga sa Rusijom“, istakao je Stoltenberg.
Ruski zvaničnici su u više navrata povećanje vojnog prisustva SAD i NATO-a na granicama Rusije ocenili kao destabilizaciju, a ne stabilizaciju snaga u Evropi.
„Čvrsto verujem da jedini način da se Rusija obuzda jeste da budemo snažni“, naglasio je Stoltenberg i dodao da je odlučan da rasporedi više trupa NATO-a u istočnom delu saveza.
