Zbog sve bližeg odnosa Moskve i Teherana, kao i podrške koju pružaju Siriji, američki predsednik Donald Tramp razmatra da uvede dodatne sankcije Rusiji i Iranu. Stalna predstavnica Sjedinjenih Država pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli tvrdi da razgovori predsednika Trampa i članova njegove administracije o tom pitanju traju već neko vreme.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da je uvođenje američkih sankcija Rusiji i Iranu vrlo realno.
„Sankcije su, naravno, oblik rata, a suština sadašnje dinamike događaja je da je Tramp, o kome smo govorili u poslednje dve godine, umro, i da se rodio jedan novi Tramp, a to je zapravo Hilari Klinton u Trampovom telu. Dakle sve ono što je važilo u nekim prethodnim analizima slobodno može da se baci u vodu jer je počela potpuno nova faza u kojoj je Tramp postao marioneta „duboke države“ koja je uspela da rasparča njegova predizborna obećanja, posebno ona vezana za spoljnu politiku“, ističe Gajić.
On podseća da je Tramp odustao od poruka koje je poslao „dubokoj državi“ u svom inauguracionom govoru, a tada je, kao jednu od najvažnijih stvari, poručio da je došao kraj liberalnog intervencionizma i da SAD više neće nasilno menjati poredak u različitim zemljama.
„Bombardovanje Sirije, kao i moguća kopnena invazija na tu zemlju, u potpunoj je suprotnosti sa proklamovanim stavom predsednika SAD, pa je jasno da je Tramp od inauguracije do ovoga sada prošao evoluciju. Prvi ozbiljan poraz koji je doživeo bila je smena generala Majka Flina, na koju Tramp nikako nije smeo da pristane. Posle toga, nokauti su se samo ređali, i konačan kraj je smena Stivena Benona sa mesta Trampovog glavnog stratega. Tada prosto više ništa nije ostalo od Trampove politike“, napominje Gajić.
Kako kaže, ozbiljnu naznaku da će se tako nešto dogoditi imali smo u Trampovom govoru u Senatu, kada je on istakao važnu ulogu NATO-a, što je u suprotnosti sa onim što je novinarima izjavio samo nekoliko dana pred inauguraciju, kada je rekao da je Alijansa zastarela organizacija koja samo konfrontira SAD sa Rusijom i drugim zemljama. Takođe, dodaje Gajić, činjenicom da je Senat izglasao ulazak Crne Gore u NATO bez saglasnosti većine stanovništva, još jedna srpska zemlja biva direktno okupirana.
„Time što je ta poslednja kockica u Jadranu zauzeta i što se NATO širi na istok direktno se šalje izazov Rusiji koja je više puta naglasila da se izuzetno negativno odnosi prema takvoj politici i da je smatra neprijateljskom. Dakle, nije došlo ni do kakvog ozbiljnijeg povlačenja nagomilanih trupa Alijanse na zapadnim granicama Rusije, što takođe mnogo govori, a kruna ovih događaja je bombardovanje Sirije koje je u suprotnosti sa svim što je Tramp do sada govorio. Sada smo ušli u novu fazu u kojoj se svet vratio na 2013. godinu i opet se nalazimo u velikoj opasnosti od izbijanja jednog globalnog svetskog sukoba“, kaže Gajić.
Kako kaže, u svetlu poslednjih događaja i Trampove predizborne izjave da treba ulagati u američku vojsku dobijaju potpuno drugi ton, jer to ulaganje je sada zapravo ulaganje u nama dobro poznatu, staru, militantnu, imperijalnu američku vojsku koja služi za održavanje imperijalnog poretka u čitavom svetu.
U međuvremenu, britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson otkazao je posetu Rusiji, a „Sandej tajms“ piše da će američki državni sekretar Reks Tilerson tokom posete Moskvi, 11. i 12. aprila, predstaviti zajednički stav zemalja G7, i zahtevati od Kremlja da prekine da podržava sirijskog lidera Bašara el Asada.
Stevan Gajić, međutim, ne smatra da će ga zvanična Moskva i poslušati i napominje da Tilerson, koji je stalno bio optuživan za svoje veze sa Rusijom, sada mora da se dokazuje u novim okolnostima kao posebno agresivan.
„On će sasvim sigurno biti jastreb koji će samo formalno u Moskvi predstaviti svoju listu zahteva. Sa druge strane, Rusija neće odustati od podrške predsedniku Asadu, posebno posle velikih pobeda koja je zajedno sa njim postigla u uništavanju islamističkog terorizma u Siriji“, objašnjava Gajić.
Prema njegovim rečima, žalosno je što će rat, kome se već nazirao kraj, sada najverovatnije biti još produžen, a pitanje je i na koliku će se teritoriju proširiti.