„Mlade kolege, novinari Bob Vudvard i Karl Bernštajn su serijom tekstova u ’Vašington postu‘ o čuvenoj aferi ’Votergejt‘ naterali tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona da podnese ostavku.“
Neka Vladimir skuplja prosuto perje
Profesori na fakultetima su ovim primerom uvodili mlade ljude u novinarsku profesiju pokazujućim im da je novinarstvo sve ono što neko pokušava da sakrije, a dobar novinar onaj koji to potkrepi činjenicama i otkrije zarad javnog interesa.
Kakvo vreme, takvi i običaji, pa se posle ovogodišnje dodele Pulicerovih nagrada sa razlogom pitamo hoće li nekim devojkama i momcima profesori ubuduće govoriti da je novinarstvo što jače ošamariti ruskog predsednika Vladimira Putina, a sve to čitaocima i gledaocima predstaviti kao Putinovo gaženje vojničkim cokulama po glavama nedužnih ljudi.
Naime, Pulicerov komitet dodelio je novinarima „Njujork tajmsa“ nagradu za međunarodno izveštavanje „o naporima ruskog predsednika Vladimira Putina da proširi moć Rusije i van granica zemlje“. Novinaru „Vašington posta“ Dejvidu Farentoldu dodeljena je nagrada za izveštavanje o predsedničkoj kampanji Donalda Trampa uz obrazloženje da je „napravio model za transparentno novinarstvo u pokrivanju političkih kampanja“.
Dve glavne teme cele protekle godine bili su američki izbori i ruski uticaj na američke izbore, podseća za Sputnjik Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, pa se, kaže, i Pulicerov komitet saglasio da su to bile glavne teme.
„Nije mi neobično da je ’Vašington post‘ dobio nagradu za način na koji su razbili Donalda Trampa i njegovu humanitarnu organizaciju zato što su sve vreme bili strahovito negativni prema Trampu. Ne iznenađuje me ni što je ’Njujork tajms‘ nagrađen zato što su pokušali da nađu neki dokaz da Rusija tajno i podmuklo projektuje svoju moć širom sveta. Nažalost, dokazi su im relativno neuverljivi“, naglašava Smajlovićeva za Sputnjik.
Nije ni „Post“ što je nekad bio
Kao pretplatnik „Njujork tajmsa“, predsednica UNS-a dodaje da je čitala sve te tekstove „o armijama trolova u Rusiji koji se javljaju po zapadnim medijima i protivreče činjenicama koje iskopaju zapadni novinari“, o tome da li je Asanž dobio podatke od Rusa ali bez ikakvih dokaza, te o tome da Rusija tobož koristi Interpol da bi ostvarivala svoje političke ciljeve.
„U svim tim tekstovima nisam našla neki opipljiv dokaz, a vidim i da mnoge moje kolege na Zapadu smatraju da još nijedan opipljiv dokaz bilo kakve podmukle tajne prevare Rusije nije iznesen na videlo“, ističe Smajlovićeva.
Ne kažem da Rusi nisu pokušavali da utiču na američke ili neke druge izbore, napominje ona, već da ni najbolja američka štampa još nije podnela uverljive dokaze.
„U tom smislu, ovaj Pulicer nije u rangu onog Pulicera koji je ’Vašington post‘ dobio za ’Votergejt‘, gde je izneseno hiljadu novih nepobitnih činjenica na svetlo dana. Ovde je izneseno hiljadu spekulacija, mogućih veza, dodirivanja… ali ništa nepobitno i strahovito uverljivo“, podvlači predsednica UNS-a.
Čuđenje ovakvom obrazloženju Pulicerovih nagrada, prema mišljenju profesora i dugogodišnjeg urednika Slobodana Reljića, samo je dokaz pogrešne idealizacije tog sistema.
Džozef Pulicer je, podseća Reljić, čovek koji je izmislio tabloide, a kad je zaradio veliki novac, hteo je da se etablira u društvu, pa je to uložio i napravio Pulicerovu nagradu.
Sve može ako si za Tita
„Pazite, ta nagrada se dodeljuje za nekoga ko podržava taj sistem. Pulicer je hteo da bude deo tog sistema, nije ga podrivao, pa je nagrada tako uspostavljena. Da bi paralela bila jasna, vi ste u našem sistemu nekad mogli da dobijete ’Oktobarsku nagradu‘ ako podržavate taj sistem ili ako ga kreativno kritikujete, nikako ako ste protiv njega“, pojašnjava svoje stanovište Reljić.
Dakle, nagrađuje se, dodaje on, nešto što služi održavanju sistema i eventualno popravljanju, ali bez dubinske kritike.
„Tako da je normalno nagraditi nekog ko je kao ’Vašington post‘ pratio Trampa jer se Tramp smatra incidentom. Takođe, za njih je Rusija neprijatelj i onda to mora biti neka brutalna kritika“, podvlači Reljić.
Mnogo su ubojitiji dokazi u američkim medijima izneseni o trgovini uticajem u fondaciji Hilari Klinton ali je, kako kaže Ljiljana Smajlović, nagrada dodeljena za demaskiranje fondacije Donalda Trampa, koja je dosta manje uticala na ishod predsedničkih izbora u Americi.
Predsednica Udruženja novinara Srbije priznaje da je ona od ljudi koji u svemu vide politiku i kao još drastičniji primer devalviranja Pulicerove nagrade navodi činjenicu da 1999. izveštači „Njujork tajmsa“ i „Los Anđeles tajmsa“ za vreme bombardovanja Jugoslavije nisu dobili ovu nagradu.
„Izveštači su bili ljudi na koje je pala neka senka da su bili suviše pristrasni u korist Jugoslavije jer su prikazivali stradanja civila i jer su svaki dan na neki način izveštavanjem demantovali tvrdnje NATO-a i Pentagona“, svedoči Smajlovićeva.
