Iako izbeglička kriza traje godinama, zapadni političari i mediji pokrenuli su pitanje humanitarne katastrofe u Siriji upravo u trenutku kada snage legitimne sirijske vlade, potpomognute ruskom avijacijom, napreduju na svim frontovima.
„Crveni alarmi“ povodom „humanitarne katastrofe“ adresirani su na vojnu ulogu Rusije u Siriji, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.
„Očigledno je da su ruska bombardovanja položaja DAEŠ-a dovela do preokreta na terenu i regularne snage koje predvodi sirijski predsednik Asad napreduju i oslobađaju deo po deo teritorije. Očigledno je i da se nekome iz NATO-a to ne dopada, jer oni su nekoliko godina forsirali status kvo, u kome su, pod plaštom pomoći ’demokratskoj opoziciji‘ dozvoljavali da se tamo formira tzv. Islamska država“, kaže Milivojević.
Zbog odlučnosti akcije ruskih i sirijskih snaga, NATO pokušava da se fokusira na „negativne posledice“ te intervencije, navodi on.
„To se čini tako što se broj civilnih žrtava intervencije preuveličava i stvara se spinovana stvarnost u kojoj ljudi beže od ruskih bombi, a ne od građanskog rata koji traje 4-5 godina“, kaže Milivojević.
U ovom trenutku, to najpre odgovara Turskoj, koja je u ozbiljnom konfliktu sa Rusijom, ali i onima koji predvode NATO, pre svega SAD, kao i jačim zemljama EU, kaže Milivojević.
Slična kampanja vođena je i 1999, pred NATO agresiju na Jugoslaviju. Jedan od propagandnih povoda za agresiju NATO-a na Jugoslaviju bile su, podseća Milivojević, optužbe na račun tadašnjih srpskih i jugoslovenskih vlasti da iz čista mira proteruje građane albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije.
„Kolone izbeglica koje su jezdile prema granici Albanije i Makedonije bile su slika koja je trebalo da ubedi zapadno javno mnjenje u opravdanost vojne intervencije“, kaže Milivojević i podseća da je navodno proterivanje Albanaca sa KiM bilo opravdanje za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
„Naravno da je bilo izbegličkih kolona. Koliko je bilo ljudi koji su proterani silom, a koliko je ljudi krenulo zato što je neko iz paralelnih struktura i OVK insistirao da ljudi krenu da bi to bila vrsta lajtmotiva za vojnu intervenciju, mi ne znamo“, kaže Milivojević.
I u slučaju KiM i u slučaju Sirije postoji upotreba jakog humanitarnog motiva da bi se postigli politički i vojni ciljevi, smatra Milivojević. Zapadni mediji fokusiraju se na navodnu humanitarnu katastrofu u drugom po veličini sirijskom gradu Alepu, oko koga se već godinama vode žestoke borbe. Snage regularne sirijske armije, potpomognute ruskom avijacijom, nalaze se pred kapijama Alepa, a turski premijer Ahmet Davutoglu obećava da će njegova država braniti taj grad. Od koga?
Turska zapravo brani Alep od Kurda, kaže Milivojević, i Rusa koji dolaze iz vazduha. Oni, prema njegovim rečima, menjaju vojno-političku situaciju na teritoriji Sirije, pogotovo onog dela koji je pod kontrolom DAEŠ-a. Kurdi su uz to i večiti neprijatelji turske države.
„Očigledno je da se front sužava. Vlastima u Turskoj neprijatelj nije DAEŠ, mislim da njih u ovom trenutku tretiraju kao ekonomske partnere, a nisu ni ostale ’opozicione‘ vojne formacije. Ispade da je u viđenju zvanične Ankare jedini neprijatelj Asadov režim, zato što se on bori protiv nastajanja kvazitvorevine nazvane Islamska država, Rusija i kurdske vojne i političke formacije“, kaže Milivojević.
NATO je skoro jedinstven po ovom pitanju. Od NATO zemalja Milivojević izdvaja jedino Francusku, koja je iz svojih egoističnih razloga, posle terorističkih napada u Parizu, prva pomogla Rusiji u bombardovanju ciljeva DAEŠ-a.
„I SAD i ostale velike članice NATO-a ponašaju se po principu ’ne zanima nas šta se dešava u obračunu Rusa sa DAEŠ-om, bitno je da Rusi ne diraju falange koje se bore protiv Asada‘“, kaže Milivojević.
Prema njegovim rečima, taj stav je licemeran jer je upravo Zapad odgovoran za guranje Bliskog i Srednjeg istoka u krizu.
