Politika je veština mogućeg, a sa politikom koja koristi metode spinovanja sve je moguće. Tako izveštaj sa protesta u blizini Kremlja iz decembra 2011. bude u medijima potkrepljen snimcima prevrnutih automobila koji gore, ali ispod palmi, negde na grčkoj obali. Moguće je i da Si-En-En pre nekoliko dana objavi kako su ljudi koji rade za rusku Vladu upali u računare u Beloj kući i preuzeli raspored američkog predsednika Baraka Obame. „Priča“ je, u stvari, nedokazana vest iz novembra prošle godine.
Takođe, moguće je da fotografije konvoja ruske vojne tehnike snimljene tokom konflikta u Južnoj Osetiji 2008. budu republikovane februara ove godine kao „dokaz“ za rusko vojno prisustvo na istoku Ukrajine.
Sa spinovanjem je moguće i da britanski Gardijan ovih dana piše o armiji botova smeštenoj u Sankt Peterburgu, koja za platu od 700 evra ima cilj da zatrpava internet hvalospevima o Putinu i da kritikuje „truli zapad“.
Kad „zavrte“ poluistinu nastaje spin
Za marketinškog stručnjaka i vlasnika PR agencije „Pragma“ Cvijetina Milivojevića spinovanje je ona vrsta komunikacije koja podrazumeva da kao predložak u komunikaciji postoji neka istina, odnosno poluistina kojoj dajete drugo značenje, neki drugi efekat kako bi ostvarili cilj kampanje.
S druge strane, pojašnjava Milivojević, u propagandi je sve dozvoljeno pa i klasična laž.
„Priča da su Sadam Husein ili Gadafi imali oružje za masovno uništenje, ili da Iran pravi atomsku bombu…To je apsolutno nešto što se zasniva na poluistini. Da li je Iran savladao neku fazu u proizvodnji osiromašenog uranijuma? Jeste, to je činjenica. A da li on ima snage, znanja, moći, da li on uopšte ima želje da od toga pravi atomsku bombu, a ne, recimo, nuklearnu elektranu? To se zove spinovanje“, precizira Milivojević za Sputnjik.
On dodaje i da je sve što se dešavalo oko Majdana u Ukrajini apsolutno spinovanje, počev od glasina koje u nekom trenutku treba da pokrenu ili smanje tenziju, pa do uključivanja NATO članica i tadašnje ukrajinske opozicije u ozbiljnu propagandnu kampanju, sa ciljem da nasilno smene tadašnjeg predsednika.
Izbrisana granica između spina i propagande
Spinovanje samo po sebi podrazumeva visoku sofisticiranost, smatra dugogodišnji novinar i urednik, a sada profesor Slobodan Reljić, ali je sve otišlo toliko daleko, pa paralelna stvarnost u industriji svesti sve manje ima ikakve veze sa realnošću.
„Sada to više i ne podrazumeva neku vrstu finog pristupa. Savršeni primer je kad je NATO bombama ubijao ljude po Srbiji, a onda to nazivao kolateralnom štetom“, konkretizuje Reljić za Sputnjik.
On dodaje da je čak 70 odsto vesti u zapadnim medijima posredovano. Reljić smatra da živimo u vremenu u kom je pojam spinovanja potpuno prevaziđen, odnosno da je svet u poslednjoj fazi razaranja informativnog prostora i javnog mnjenja.
Prema njemu, Ukrajina je trenutno ključni događaj u kome se prelamaju svetski događaji, ali je proces došao dotle da se sad više, zarad ubeđivanja javnog mnjenja, ne možete osloniti na tabloide i laku televiziju već su nagriženi poslednji ostaci starog, kredibilnog informativnog sistema.
„Sad ako hoćete da pošaljete neku poruku koja će biti primljena u javnosti kao neka vrsta frizirane istine, ona mora da ide preko Vašington posta, preko Njujork tajmsa, mora da ide preko Gardijana“, ističe Reljić.
On podseća da su posle Drugog svetskog rata Britanci koristili izraz Hitler za egipatskog predsednika Nasera kad im je oteo Suecki kanal, onda za Miloševića, te Gadafija, pa Asada… Stvar je toliko daleko otišla da se taj epitet sada lepi kao etiketa.
„Dok je Putin njima bio benigan, on im je bio simpatičan: zna sve kao Bond 007, vozi avion, vozi bolid, roni… A sad, čim im se usprotivio, onda on od agenta 007 postaje Hitler“, konstatuje Reljić.
Alister Kembel, najpoznatiji i najkontroverzniji spin doktor
U doba masovne komunikacije, kada stvarnost konzumiramo preko posrednika, onaj koji uspe da pridobije medije uspeo je i da kreira ljudsku predstavu o stvarnosti. Tada se pojavljuju spinovi ili spin doktori. Uticaj na sredstva masovne komunikacije je upravo ono čime se oni bave, jer se vesti ne javljaju u medijima same od sebe. Neko je u nekom trenutku doneo odluku da ta vest, u tom obliku, treba da zauzme to mesto, na toj strani, ili toliko vremena u tom minutu programa.
Termin je nastao sklapanjem reči spin, koja je preuzeta iz sportske terminologije (način na koji se u bejzbolu ili bilijaru udarcem zavrti lopta; ili u sportovima sa mrežom, kad lopta pređe na protivnički deo terena, ali se ne zna gde će da padne) sa rečju doktor, zbog preciznosti neophodne u toj profesiji.
Najpoznatiji ali i najkontroverzniji spin doktor današnjice je Alister Kembel, koji se od početka devedesetih pa do 2000. bavio odnosima sa javnošću tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera.
Nazivan je njegovom desnom rukom, drugom polovinom njegovog mozga, a o tome kakva je bila percepcija moći koju on ima govori činjenica da je nazivan stvarnim zamenikom premijera. Kembel je učestvovao i u spinovanju na globalnom nivou u kriznim situacijama u koje je Britanija bila uključena. Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, poslat je da pomogne zvaničnom portparolu NATO-a Džejmiju Šeju.
Laž je tu najmanji greh
„U evropskom civilizacijskom krugu, problem je što je Bog mrtav. I što više nema morala. Što je vrhunska vrednost postao profit. Iza toga vam je dopušteno sve. Laž je tu najmanji greh“, konstatuje Slobodan Reljić i ističe da društvo mora imati odnos prema istini, jer ljudi u svom osnovnom kodu imaju potrebu za istinom.
„Mi živimo u vremenu velike svetske krize, koja je počela kao finansijska, ali sve je više ljudi koji današnje stanje nazivaju velikom depresijom, kao 1929. I tada je sve bilo obesmišljeno. U tom stanju je Hitler došao na vlast, tako je Musolini došao na vlast, tako je Ruzvelt u Americi suspendovao demokratiju, tako je Staljin mogao neograničeno da vlada. Zato što su to krizna vremena u kojima ljudi panično traže neku vrstu sigurnosti. U tom smislu, najrazličitije stvari su moguće“, zaključuje Reljić.
