Ove godine, Srbija će se prvi put aktivno uključiti u vojne vežbe koje organizuje Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Prošle godine, Srbija je, ali u svojstvu posmatrača, učestvovala na dve vojne vežbe koje je organizovao ovaj vojni savez koji okuplja zemlje postsovjetskog prostora, a ove godine u septembru na vežbi „Neraskidivo bratstvo 2017“ u Kazahstanu, učestvovaće snage srpske vojske i policije.
Zasad se očekuju pojedinosti vežbe i nastavak usaglašavanja učešća srpskih snaga — scenario, struktura i sastav učesnika i drugi detalji koji su neophodni za planiranje učešća na nacionalnom nivou, saznaje Sputnjik iz srpskog Ministarstva odbrane.
ODKB je vojni savez nastao 1992, od zemalja postsovjetskog prostora. Članice su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan i Kirgizija. Zemlje potencijalni kandidati sa kojima se vode pregovori su Egipat, Indija i Iran. Srbija i Avganistan imaju status posmatrača od 2013.
S obzirom na to da je Srbija već učestvovala na vojnim vežbama sa Rusijom i Belorusijom, aktivno uzimanje učešća srpskih oružanih snaga na vojnim vežbama ODKB je, prema rečima geopolitičkog analitičara Dušana Prorokovića, samo logičan nastavak postojeće saradnje sa članicama tog vojnog saveza.
U tekućim geopolitičkim okolnostima, kaže Proroković, učešće Srbije na vežbi „Neraskidivo bratstvo 2017“ neće se promeniti ništa.
„Mi smo tu dimenziju saradnje sa Minskom i Moskvom imali; u ovom kontekstu ona se nastavlja. Takođe, Srbija je kroz aranžman u Parlamentarnoj skupštini ovog saveza napravila određeni korak ka legitimizaciji svog statusa. Mi, dakle, nastavljamo tokom koji je postojao“.
Da li to znači obezbeđivanje vojne neutralnosti, pita se Proroković i odgovara da bi srpske vlasti volele da to bude tako.
„Verovatno je da na ovakav način i šalju jedan takav signal, ali, posmatrajući pravno-formalni ambijent, sporazume koje je naša država potpisala, rekao bih da mi više naginjemo ka NATO-u nego ka ODKB. Srbija je za protekle četiri godine potpisala tri sporazuma sa NATO-om, među njima i, po mom mišljenju, vrlo problematičan IPAP. Za razliku od toga, mi sa ODKB imamo vojne vežbe, ali u formalizaciji naših odnosa i te kako kasnimo“, objašnjava Proroković.
Prema njegovim rečima, najbolji mogući način za legalizaciju vojno neutralnog statusa naše zemlje bilo bi donošenje zakona na tu temu.
„Takvi zakoni su kratki, oni u svim državama sadrže tri do četiri člana. Nema tu neke velike priče niti dugih obrazloženja. Takvim aktom Srbija bi pokazala svima ostalima da je vojno neutralna i da saradnju sa ODKB može nesmetano da nastavi bez bilo kakvih prigovora sa strane“, zaključuje Proroković.
U Beogradu će, kako je najavljeno, na predlog ODKB u oktobru ove godine biti održan i Omladinski forum na temu „Aktuelni problemi obezbeđenja evroazijske bezbednosti“ na kome bi, pored studenata i kadeta vojnih akademija iz Srbije, učestvovalo i oko 50 studenata i kadeta iz zemalja-članica ODKB — Rusije, Kazahstana, Belorusije, Jermenije i Tadžikistana.
Predavači će, pored profesora Beogradskog univerziteta, biti i generalni sekretar ODKB, ambasadori zemalja-članica ODKB u Beogradu, parlamentarci iz Srbije i zemalja-članica ODKB, ministar odbrane Srbije i njegovi saradnici.
