Republički zavod za statistiku upravo je saopštio podatke iz ankete o prihodima i uslovima života koja je pokazala da stopa rizika od siromaštva iznosi 25,5 odsto. Istovremeno, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je 38,7 odsto.
Rezultati su pokazali da najveću stopu rizika od siromaštva imaju pojedinci u porodicama ili domaćinstvima sa više od troje izdržavane dece, čak nepunih 50 odsto. Potom slede osobe mlađe od 65 godina koje žive u jednočlanim domaćinstvima. Takvih je 40 odsto.
Podaci govore da je svaki treći mladi čovek između 18 i 24 godine najviše izložen riziku od siromaštva, a posle njih mlađi od 18 godina, kojih je 30 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina, „samo“ njih 19 odsto.
Anketa je na reprezentativnom uzorku urađena između maja i jula prošle godine. Sprovedena je četvrti put onako kako to rade i zemlje EU. Podaci do kojih se došlo od 2013, kada je prvi put rađena, do prošle godine nisu se značajnije menjali.
Tako je 2013. godine stopa rizika od siromaštva iznosila 24,5 odsto, a stopa socijalne isključivosti 37,6 odsto.
Komentarišući te podatke, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Sputnjik je prvo konstatovao da se stopa rizika od siromaštva veća od 25 odsto smatra visokom. Svaka vlast i svaka zemlja to, smatra on, moraju da imaju u vidu.
„U poslednje tri godine, nažalost, ta stopa rizika od siromaštva nije se smanjila, nije se nešto bitno ni povećala. To govori da to što smo prošle godine ostvarili stopu rasta BDP-a od 2,8 odsto automatski ne znači da narod živi bolje“, navodi Savić. On ističe da su stope rasta BDP-a vrlo važne, ali i da ne moraju da dovedu do rasta bogatstva, odnosno smanjenja siromaštva.
Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta, ne treba da čudi što su mladi najviše izloženi riziku od siromaštva. On objašnjava da na njega utiče više pokazatelja, a među najvažnijim je stopa (ne)zaposlenosti. S obzirom da je 50 odsto mladih ljudi kod nas nezaposleno, to znači da su oni najviše izloženi riziku od siromaštva.
Zbog činjenice da mladi ljudi žive u porodicama gde jedan ili dva člana domaćinstva rade, ili najstariji primaju penzije i postoji kakav-takav dohodak, za njih se ne može reći da žive u pravom siromaštvu u kojem živi osam-devet odsto ljudi u Srbiji, kaže Savić.
To objašnjava i podatak da je u riziku od siromaštva najmanje pripadnika najstarije populacije. Tako će verovatno biti još neko vreme dok ljudi budu primali penzije koje su zaradili u nekom ranijem periodu, kaže Savić. Da je to specifičnost Srbije i još nekolicine zemalja u Evropi pokazali su i podaci Evrostata, zavoda EU za statistiku, prema kojima su prema poslednjim obrađenim podacima iz 2015. stariji od 65 godina imali nešto veće prihode od mlađih. Prosek u EU je da stariji imaju prihode na nivou 93 odsto ostalog stanovništva.
Prema tim podacima, u Srbiji je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 37,6 odsto i odmah iza Rumunije imala je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji (medijane).
Najmanji rizik je bio u Finskoj — 13,2 odsto, Francuskoj 15,7 odsto, dok je u Nemačkoj iznosio 22 odsto. U Hrvatskoj je bio nešto iznad 25 odsto, saopštio je Evrostat pre dve nedelje.
Podaci za 2016. tek će biti obrađeni, ali u slučaju Srbije gde je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2015. bila 37,6 odsto, a u 2016. 38,7 odsto, jasno je da se vrtimo oko istih procenata.
Na pitanje šta raditi kako bi te stope bile niže, odnosno podnošljivije i ko je na potezu, Savić kaže da je to Vlada Srbije kao najodgovornija u državi.
U strategiji borbe protiv siromaštva ona ima više mera, ali u najkraćem su to dve. Prva je veća mogućnost zapošljavanja, pre svega onih koji su najviše izloženi riziku od siromaštva, a druga je da se povede više računa o načinu raspodele BDP-a, smatra on.
„Važna stvar za svaku državu jeste da poreskom i drugim politikama pravi snažan korektiv te nepravične raspodele, da one koji imaju veće dohotke pravednije oporezuje i da se ta sredstva koriste za socijalna davanja i smanjivanje rizika od siromaštva“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta.
Komentarišući podatke Evrostata da je Srbija i zemlja sa najvećim socijalnim razlikama u Evropi, gde 20 odsto ljudi sa najvišim primanjima ima devet puta više sredstava od 20 odsto ljudi sa najnižim primanjima, pri čemu je evropski prosek 5,2 puta, Savić kaže da smo u procesu nepravedne tranzicije gde država nema adekvatan mehanizam da te razlike svede na jednu prihvatljivu meru.
„Srbija u tom smislu, ne samo sada, nego u poslednjih 15 i više godina, od kada smo ušli u drugi krug tranzicije, uopšte nema tu vrstu socijalne osetljivosti. Prihvatili smo taj liberalno-kapitalistički princip ’kako se ko snađe‘. Neki se snađu bolje, a neki se, nažalost, uopšte ne snađu i onda imamo da su razlike između 20 odsto najbogatijih i isto toliko najsiromašnijih najveće u EU. To je nešto što bi Vlada ozbiljno morala da uzme u razmatranje i da u skladu sa tim predloži čitav niz mera koje mogu to u značajnoj meri da koriguju“, upozorava Savić i ukazuje na dobar primer skandinavskih država.
Na podsećanje da u skandinavskim državama porezi idu i do 70 odsto, a u Srbiji do 15 odsto, on ističe da mi nismo zemlja sa najnižim porezima. U proseku smo, kako napominje, u sredini među evropskim zemljama.
„Problem je kod Srbije što ima visok procenat sive ekonomije, procenjuje se da više od 30 odsto ljudi radi u sivoj zoni i uopšte nije obuhvaćeno porezima. A pitanje je da li i oni koji plaćaju poreze plaćaju sve što treba i da li država sa inspekcijama, službama, zakonima, sudovima kakve ima, može da ubere sve prihode koji joj pripadaju“, kaže Savić za Sputnjik.
