Uz jug Srbije gotovo uvek ide i pridev — nerazvijen, ali i ono „što južnije, to tužnije“. Prirodno je da su plodna ravnica i Šumadija bogati, ali se i za južne delove naše zemlje ne može reći da su siromašni. Šuma, relativno plodna zemlja, rude, minerali i voda, koju, doduše, ne čuvamo. Dakle, i jug ima svoj potencijal.
Tokom višednevnog boravka u Nišu protekle nedelje, Vlada Srbije održala je sastanak sa načelnicima pet okruga sa juga i predsednicima opština, najavljeno je otvaranje novih radnih mesta, završetak Koridora 10, veće plate, pomoć države porodičnim kompanijama, ali i domaćim firmama koje trenutno imaju problem. Premijer je rekao da Vlada poklanja veliku pažnju tom delu Srbije.
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je samo stolovanje Vlade na jugu podstrek za lokalnu samoupravu, ali i početak sistemskog razmišljanja. Potrebno je da, između ostalog, ljudi sa juga steknu jednu vrstu samopouzdanja i da izađu iz matrice „mi smo jadni, siromašni, niko nam ne može pomoći“, kaže Vuletić.
„Potrebno je razviti drugačiji odnos prema sebi, potrebno je više samopoštovanja. Važna je činjenica da ljudi na jugu nisu nepreduzimljivi, štaviše, južnjaci su generalno preduzetni i žele da iskoriste svoju inicijativu. Ali je potrebno malo više sistemskog razmišljanja, međusobne koordinacije u aktivnostima koje se sprovode. To je ono što treba menjati, neću da kažem kada je ovde reč o mentalitetu, kada je u pitanju pogledu na život, poslovanje, o tome pre svih treba da razmišljaju lokalni lideri na jugu Srbije“, kaže Vuletić za Sputnjik.
On smatra da zaista postoji rešenost države da pomogne ovim krajevima i da je dobro što se Vlada izmestila na jug, makar na kratko. Ne treba zaboraviti da na jugu imamo neku vrstu animoziteta prema Beogradu, jer se smatra da se svi resursi grupišu u Beogradu, a to se nabolje vidi upravo kroz ponašanje političara, kada dođu u Beograd više se ne vraćaju, ne osvrću se na svoj stari kraj, podseća Vuletić.
„Mislim da je ovo pre svega važno simbolički, da se ljudima skrene pažnja da država misli na njih i da nije sve što je važno vezano za Beograd. Bilo bi dobro kada bi bilo više drugih događaja, naučnih i kulturnih. Videli smo i da je SANU došla u Niš. To ljudima vraća određenu vrstu samopoštovanja, oni to vide na drugačiji način, da nisu neko ko je potpuno zaboravljen, ko je izbačen na dno. Bilo bi dobro da ovo ne bude usamljen, poseban slučaj“, zaključuje Vuletić.
Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da ova poseta jugu može da pomogne da se otklone neke stvari koje su dugo stajale ukočene zbog neažurnosti, tradicionalne inercije lokalnih samouprava, ali problem je u tome što stvari moraju da funkcionišu potpuno drugačije, svako mora da radi svoj deo posla, kaže Ćulibrk za Sputnjik.
On dodaje da je problem u tome što Srbija nikako da utvrdi svoje prioritete i da već dvadeset godina slušamo da su razvojne šanse Srbije i poljoprivreda i informacione tehnologije, godišnje školujemo trideset studenata na smeru softverski inženjering, a posla ima za hiljadu njih, ista je situacija i sa poljoprivredom, ništa ne radimo da to zaista promenimo, kaže Ćulibrk.
„Decenijama slušamo kako je poljoprivreda naša razvojna šansa, imamo više obradivih površina od Holandije, izvoz iz te zemlje je 75 milijardi dolara, dva i po puta je veći od bruto domaćeg proizvoda Srbije, pa se pitamo u čemu je problem. Pa u tome što ne postoji prava agrarna politika. Navodnjavamo 1 do 2 odsto obradivih površina i molimo se bogu da padne kiša kad joj nije vreme ili da ne bude grada. Sve se na to svodi, umesto da se konačno stvari postave na svoje mesto, da se zaista uradi nešto da se ostvare razvojni ciljevi“, objašnjava Ćulibrk.
Članovi lokalne samouprave tokom boravka vlade u najvećem i najsiromašnijem gradu na jugu izjavljivali su kako im ministarstva više ne nude deklarativnu pomoć, već konkretnu, kao da to već nije njihov posao ili do Vučićevog dolaska u Niš nisu bili dobro informisani.
U Nišu je ovih dana već vidljiva velika promena uzrokovana dolaskom vlade na jug. Ulice i parkovi su besprekorno čisti, Nišlije kažu da grad nikad nije ni bio čistiji — sve blista. Videćemo do kada će tako ostati, jer nema razloga da ne ostane. Bio bi to prvi rezultat „velikog preporoda“ tog grada koji je najavio premijer. A čistoća grada ne zavisi od premijera i Vlade, već od lokalne samouprave, a najviše od građana. Neke promene zaista ne zavise od novca već od dobre volje. Svaka promena u društvu kreće od pojedinca.
