Njujorška agencija „Blumberg“ ovih dana je objavila svoje tradicionalno istraživanje, listu zemalja prema takozvanom „indeksu bede“, na kojoj je Srbija prošle godine zauzela sedmo mesto. Projekcija za ovu godinu je osmo mesto među 65 država. Srbija je najgore pozicionirana među zemljama bivše Jugoslavije. Najbliža od komšija joj je Hrvatska na 12. mestu.
Ove godine ta informacija nije izazvala reakcije, za razliku od prošle kada je ministar finansija izjavio da je situacija ipak bolja nego godinu ranije. Tačno. Iz godine u godinu sve više napredujemo. Tako smo 2013. bili šesti na listi. Ovoga puta je ipak u fokusu javnosti bio 24. Kopaonik biznis forum koji tradicionalno organizuju Savez ekonomista Srbije (SES) i Udruženje korporativnih direktora Srbije.
Tema je „Program reformi za Srbiju: Šta se može naučiti iz prošlosti“. Verovatno na greškama itekako može, ali aktuelni podaci daju za pravo „Blumbergovoj“ listi. A prema podacima iz januara, Srbija je, kada su u pitanju države bivše Jugoslavije, po visini prosečne plate, prošlu godinu završila na dnu tabele. U Srbiji je iznosila 433 evra (45.767 dinara). Samo je u Makedoniji bila nešto manja.
Na to da je riziku od siromaštva u Srbiji izložena četvrtina stanovništva, dok trećina građana smatra da teško živi, upozorila je Kancelarija Evropske mreže protiv siromaštva u Srbiji, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva 17. oktobra.
Sa stopom rizika od siromaštva koja iznosi 25,4 odsto Srbija je prva u Evropi. Evropska mreža protiv siromaštva pozvala je zbog toga Vladu da kao prioritet postavi borbu protiv siromaštva i hitno unapredi politike zapošljavanja i socijalne zaštite.
Nedavno su čelnici beogradske kancelarije Unicefa saopštili da svako osmo dete do 18 godina u Srbiji živi ispod apsolutne linije siromaštva, što znači da mesečno preživljava sa 8.150 dinara. Novac koji se dobija na ime socijalne pomoći ne omogućava ugroženim porodicama ni da dosegnu liniju siromaštva. Direktor beogradske kancelarije Unicefa Mišel Sen Lo upozorava da je trećina dece u Srbiji u riziku od siromaštva, dok je u Evropi taj procenat znatno manji i iznosi 19 odsto.
Ukupnu sliku čini još gorom podatak Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja da je u decembru prošle godine bilo ukupno 1.728.138 penzionera, sa prosečnom penzijom od 23.800 dinara. Pri tome najveći broj penzionera, njih oko 370.000, primalo je između 10.000 i 15.000 dinara, a potom između 15.000 i 20.000 dinara. Toliko je dobijalo nešto više od 250.000 starih.
Prema najnovijim podacima, domaćinstvo u Srbiji raspolaže u proseku sa 60.000 dinara mesečno. Prosečna potrošačka korpa staje oko osam hiljada više. I dok u organizacijama potrošača smatraju da je za pristojan život potrebno bar dvostruko više, stručnjaci procenjuju da će standard 2017. biti gotovo isti kao prošle godine. Dakle mršav, odnosno sirotinjski.
Uz pohvale Vladi za makroekonomsku stabilnost postignutu sprovođenjem fiskalne konsolidacije, na početku Biznis foruma, ipak je ukazano da bi rast privrede morao da bude znatno veći da bi uhvatili priključak sa Evropskom unijom. Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin smatra da je neophodno da on bude šest odsto. I opet ponavljanje starog gradiva koje godinama nikako da savladamo.
„Neophodno je mnogo dublje ’zaorati‘ na planu strukturnih reformi i restrukturiranju veliki javnih preduzeća“, kazao je predsednik SES-a Aleksandar Vlahović.
U međuvremenu, čekajući bolja vremena, građanima je ostalo da preživljavaju na kredit, tačnije da ga refinansiraju. Poslednjeg dana 2016. godine krediti za refinansiranje dostigli su sumu od 73,85 milijardi dinara. To je prema prethodnoj godini bio rast od 52 odsto. Nastavili smo da refinansiramo i u ovoj godini, već tokom januara krediti kojima se prepakuju stare obaveze zabeležili su rast od 1,2 milijarde dinara.
Mamac su bile u poslednje dve godine znatno niže kamate. „Popularni“ su i gotovinski, keš krediti, iako su najnepovoljniji zbog i dalje visokih kamata na odlazak u minus, bilo dozvoljeni, bilo nedozvoljeni. Dok oni namenski beleže pad i na kraju januara bili su na nivou od samo 22 milijarde dinara, građani Srbije po osnovu keš kredita, koji su prošle godine povećani 18 odsto, trenutno duguju oko 263 milijarde dinara. Sve se više zadužujemo da vratimo stare dugove. U poslednjih 10 godina prosečna zaduženost po glavi stanovnika povećala se dva i po puta, sa 401 evra 2006. na 986 evra na kraju 2016. godine.
Kako, dakle, savladati sve prepreke na putu ozdravljenja srpske privrede pitanje je kojim se i ove godine na Kopaoniku bavi oko hiljadu predstavnika finansijske elite, državnih zvaničnika, privrednika, potpomognutih jednim od čelnika MMF-a, predstavnicima Svetske banke, EBRD-a, ambasadorima… Za razliku od „pravog“ Davosa, nemamo neki naš „Forbs“, ni humanitarnu organizaciju poput britanskog „Oksfama“, koja je pred ovogodišnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma izračunala da osam ljudi u svetu poseduje bogatstvo jednako imovini polovine najsiromašnije populacije sveta, ili 3,6 milijardi ljudi!
Ne znamo koliko je „teška“ elita koja se skupila na srpskom Davosu u odnosu na prosečne žitelje Srbije, ali je i na prvu loptu jasno da je reč o nepomirljivim razlikama.
Sudeći po snimcima sa Kopaonika, najnoviji izveštaj „Blumberga“ sa i dalje poraznim podacima o indeksu srpske bede nije pomutio učesnike foruma. Sit gladnom ne veruje. A verovatno i obrnuto, pa čak i kada organizuje forum zarad njegovog boljitka. Lekcija „pravog“ Davosa posle dugogodišnje bitke za bolji svet, „obogaćena“ analizom „Oksfama“, na to nedvosmisleno upućuje.
