Kao najveći problem stručnjaci navode preveliki broj raznoraznih foruma koji nikome sem organizatoru ne donose nikakvu vajdu.
Profesor ekonomije Mlađan Kovačević smatra da bi dobro bilo kada bi postojala nekakva međunarodna institucija koja bi koordinisala organizaciju tih foruma, jer je veliki broj njih organizovan spontano i najveću korist ima upravo organizator, koga ni najmanje ne interesuju efekti, već sama zarada.
Kovačević za Sputnjik kaže i to da je jedan od najvažnijih ekonomskih foruma upravo Svetski ekonomski forum (SEF) na kome se okupi oko 4.000 ljudi iz politike, biznisa, ali i nauke, i to izgleda kao jedna velika fešta koja traje nekoliko dana. Pozitivna strana SEF-a je, prema rečima Kovačevića, zapravo Globalni izveštaj o konkurentnosti koji ta organizacija izdaje svake godine i u kom su predstavljeni komparativni podaci o faktorima koji utiču na ekonomsku konkurentnost i privredni rast 144 zemlje.
Predsednik „Galeb grupe“ i bivši predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Radoslav Veselinović za Sputnjik kaže da ekonomski forumi ipak doprinose umrežavanju privrednika i državnih institucija, ali se takođe slaže da postoji previše foruma i da na taj način oni gube na važnosti.
Prema mišljenju Veselinovića sve zavisi od toga ko učestvuje na forumu, a glavni „sastojak“ uspešnog ekonomskog događaja jeste miks političara i privrednika, gde akcenat treba staviti upravo na privrednike kako bi nosioci vlasti mogli da uvide probleme sa kojima se svakodnevno susreću i izvukli neku pouku kako bi poradili na unapređenju privredne sredine u Srbiji.
U Srbiji je svakako najvažniji Biznis forum na Kopaoniku, koji svake godine organizuje Savez ekonomista Srbije, slažu se sagovornici Sputnjika. Kovačević ipak tvrdi da mnogi učesnici tog foruma u najvećoj meri na Kopaonik dođu da bi skijali, mada ima i onih koji iznesu po koju ideju, međutim, retko koja završi kao povod da se nešto, zapravo, promeni.
Govoreći o predstojećem Međunarodnom ekonomskom forumu koji se održava krajem sedmice u Sankt Peterburgu, Kovačević je naveo da je dobro da Srbija tamo bude predstavljena, međutim, trebalo je mnogo toga da se uradi pre nego što se plati put učesnicima imajući u vidu da domaće kompanije jako slabo koriste Sporazum o bescarinskom uvozu koja naša zemlja ima sa Rusijom.
Srpske kompanije je neophodno organizovati i udružiti kako bi uopšte bile interesantne za ruske dobavljače jer svaka kompanija zasebno nema ni približno zadovoljavajuću količinu proizvodnje koja bi privukla pažnju bilo kog ruskog kupca, pogotovu kada je reč o prehrambenim proizvodima, zaključuje Kovačević.
