Nije tajna da je Albanija zdušno pomagala Oslobodilačku vojsku Kosova i rat koji je ta teroristička organizacija vodila protiv legalne vojske i policije države Srbije. Ali bivši predsednik Albanije u tom periodu Sali Beriše sada je javno priznao da je „dao ogromnu pomoć za bivšu OVK, kao i da je pomogao u njenom naoružavanju“.
Beriša je bio predsednik Albanije 1997. godine, u periodu kada je OVK još bila na spisku terorističkih organizacija u Stejt departmentu.
Upravo zbog te činjenice postavlja se pitanje da li bi Beriša mogao pravno da odgovara?
Advokat Borivoje Borović za Sputnjik kaže da je takva opcija moguća.
„Na osnovu te izjave Sali Beriša bi mogao da odgovara kao podstrekač i pomagač u krivičnom delu terorizma i protiv njega bi pred međunarodnim sudom na Kosovu mogla da bude pokrenuta dopunska istraga u već postojećim predmetima protiv pripadnika te terorističke organizacije“, objašnjava Borović.
On napominje da to nije jedina opcija i da bi tužbu protiv Beriše, u ime Srba sa Kosova, mogli pred sudom u Americi da podignu recimo i Srbi iz Čikaga.
„Oni mogu u ime oštećenih Srba sa Kosova da traže da sud u Americi, po međunarodnom pravu, poveže Berišu sa OVK, koja je u tom trenutku i u Americi bila smatrana za terorističku grupu“, dodaje Borović.
Beriša je bio predsednik Albanije u periodu kad je navodno 1997. godine obijena oružarnica u Albaniji i kada je „nestalo“, prema njihovim podacima, 600.000 automatskih pušaka „kalašnjikov“, 200.000 poluautomatskih pušaka „simonov“ (SKS), između 20.000 i 30.000 kineskih pušaka tipa „10. juli“, na hiljade automata i mitraljeza sovjetskih sistema raznih kalibara, oko 10,5 miliona metaka, oko milion nagaznih mina, hiljade minobacača i desetine hiljada mina za njih, stotine tona eksploziva…
Međutim, sam Beriša je sada priznao da nije bilo nikakve „pljačke“ već da je on kao predsednik odlučio da otvori vrata vojnih depoa sa oružjem, kako bi se naoružali Albanci sa Kosova.
„Ja sam otvorio vojne depoe da se naoruža OVK“, izjavio je pred televizijskim kamerama bivši predsednik Albanije.
Podsećanja radi, upravo u to vreme bio je i prvi ozbiljan napad terorista OVK na regularnu vojsku i policiju države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno — Srbije. Procena je da se broj pripadnika OVK u 1997. kretao od 1.000 do 2.000. Dodatni priliv u ljudstvu je došao već naredne godine kada su pristigli regruti iz inostranstva. Taj broj je po nekim procenama narastao od 15.000 do 20.000 pripadnika OVK.
Kampovi za obuku terorista nalazili su se uglavnom na teritoriji Albanije, a o tome svedoči i penzionisani oficir Vojske Srbije Stevan Đurović, koji je u tom periodu NATO agresije rukovodio obaveštajnim radom na Kosovu i Metohiji sa osnovnom ulogom i ciljem da otkriva stranu agenturu na Kosovu, drugim rečima, vojni kontraobaveštajac.
Oficir Đurović kaže da je Beriša direktno uticao na pripremu, finansiranje i organizaciju centara za obuku OVK u kasarnama i vojnim objektima u Albaniji.
„Od 1990. pa sve do 1998. godine, na prostoru Albanije je bilo sedam početnih centara za obuku terorista da bi taj broj kasnije narastao na više od 15 kampova. Beriša je uticao i na organizovanje, pripremu, obuku i prebacivanje ilegalnih obučenih terorista na prostor Kosova i Metohije“, tvrdi naš sagovornik.
On napominje da su svojevremeno u Avganistanu zbog toga što su postojali kampovi za obuku terorista, sile moći, pre svega sa Zapada, izvele otvorenu agresiju kako bi to suzbili, a mi u srcu Evrope duže od 25 godina imamo teritoriju na kojoj se obučavaju i pripremaju teroristi.
„Da li Beriša može da odgovara? Može svakako. Ko može da podnese prijavu? Srbija. Ali i druge države. Teroristi koji su se tamo (u Albaniji) obučavali, prelili su se na ostale zemlje“, navodi naš sagovornik napominjući da od međunarodne zajednice ne treba očekivati da ona to uradi, jer je i ona stajala iza tih dešavanja.
„U tim centrima su bili instruktori i iz Francuske, Nemačke, Amerike, Švajcarske… Sprega je tako jaka da su pojedinci kasnije išli na usavršavanje na Bliski istok, od Turske, Pakistana, pa do Saudijske Arabije“, kaže pukovnik Đurović.
Naš sagovornik dodaje da su takvi centri postojali i u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.
„Za to sve postoje podaci, moji sagovornici i ja smo skoro objavili knjigu koja sadrži isključivo strane dokumente, stranih službi, Kfora, Unmika, Euleksa koja će biti objavljena na više jezika i u kojoj se govori upravo o tome kako se vršila priprema za terorističke akcije i dejstva, a kasnije i za oružanu pobunu koja je izvedena 1998. godine na prostoru Kosova i Metohije“, otkriva Đurović.
O finansiranju OVK postoji veoma malo pouzdanih podataka koji su delimično kontradiktorni. Najveći deo finansijskih sredstava je stizao od Albanaca iz inostranstva (SAD, Švajcarska, Njemačka i Austrija), od čega većina potiče iz kriminalnih izvora i ilegalnih aktivnosti (trgovina drogom, ucene, pranje novca).
Berišino ime se u trgovini oružjem spominje u svedočenju četvorice Albanaca sa Kosmeta koje je sastavni deo dokumentacije srpskog Tužilaštva za ratne zločine u istrazi o trgovini ljudskim organima. U predmetu nazvanom 33-08 Tužilaštva za ratne zločine, navodi se da se centar za kupovinu naoružanja nalazio u kući Salija Beriše u selu Prifč kod Tropoje, na severu Albanije, blizu linije razgraničenja sa Kosmetom.
Prema nekim izvorima smatra se da je do početka 1999. godine OVK raspolagala sredstvima visine između 500 i 900 miliona maraka. Oružje je dolazilo najvećim delom iz Albanije, a jedan deo naoružanja je nabavljan i od NATO-a. Tako je, na primer, nemačka novinska agencija DPA 12. aprila 1999. godine javila da je italijanska policija otkrila veliki magacin oružja namenjenog OVK.
U magacinu je pronađeno oko 30 tona ratnog materijala i opreme. Između ostalog, pronađeni su i protivavionske i protivtenkovske rakete, bacači raketa i municija. Sve je trebalo da bude transportovano u kamionima sa bosansko-hercegovačkim registracijama deklarisanim kao pomoć humanitarne organizacije „Karitas“ izbeglicama na Kosovu.
Od početka 1995. do kraja 1998. godine albanske terorističke grupe izvršile su ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije, kao i na građane svih nacionalnosti i njihovu imovinu. Od ukupnog broja napada, 1.075 napada je usmereno ka pripadnicima i objektima policije, 745 napada ka civilima i njihovoj imovini, a 25 napada je bilo usmereno na naselja i objekte u kojima su živele izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika.
U tim terorističkim napadima zverski je ubijeno 364 ljudi. Među njima je bilo 122 policajca i 242 civila sa Kosova i Metohije (među civilima 97 Albanaca označenih kao kolaboratori). Istovremeno je teže i lakše povređeno 605 lica, od kojih 426 pripadnika policije i 179 građana svih nacionalnosti.
OVK je skinuta sa liste terorističkih organizacija u Americi 1998. godine. Svet je tada obišao video-snimak američke podrške OVK iz sela Junik, u kojem je tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo Ričard Holbruk sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.
