Donald Tramp je zatražio od obaveštajnih službi da istraže „veze“ Bila i Hilari Klinton, kao i njihovih saradnika sa Rusijom. Američki predsednik optužio je bivšu državnu sekretarku da je omogućila da značajan deo američkog uranijuma pređe u ruke Rusije, a istovremeno je odbacio optužbe o svojim vezama sa Kremljom, nazivajući ih „izmišljotinama“.
Tramp je još za vreme predizborne kampanje optuživao svoju suparnicu da je u periodu od 2009. do 2013. godine, dok je zauzimala mesto državne sekretarke SAD, „dala Rusiji 20 odsto američkog uranijuma“ i da je za to „dobila veliku sumu novca“.
Američki list „Nju Amerikan“ pisao je da je Klintonova potkopala bezbednost zemlje, kada je pomogla da akcije kompanije „Uranijum 1“ pređu u ruke ruske državne korporacije „Rosatom“. Fond Klintonove je, navodno, od tog posla dobio desetine miliona dolara.
„Njujork tajms“ je tvrdio i da je bivši američki predsednik Bil Klinton za predavanje u Moskvi dobio 500.000 dolara od banke „Renesans kapital“, koja je, kako navodi listi, „povezana sa Kremljom“.
Politički strateg klana Klintonovih i šef kampanje Hilari Klinton je takođe optuživan za veze sa ruskim kompanijama. On je, kako je tvrdio „Vikiliks“, navodno lobirao za interese ruske nacionalne „Sberbanke“.
„Volstrit žurnal“ je u vreme „resetovanja“ odnosa dve zemlje pisao i da je Klintonova bila tesno povezana sa ruskim inovacionim centrom „Skolkovo“. Glavni partner fonda „Skolkovo“ Konor Lenihan bio je bivši partner fonda Klintonovih.
List je pisao da je 2012. godine od 28 američkih, evropskih i ruskih partnera fonda „Skolkovo“, čak 17 njih davalo milione dolara za fondaciju Klintonovih.
Očigledno je da se strasti na relaciji Klintonova-Tramp ne stišavaju već mesecima. Za vreme predizborne kampanje Klintonova je konstantno optuživala Trampa za veze sa Rusijom. Novi zamah pomenute optužbe dobile su nakon Trampove pobede, a Kremlj je optužen za „mešanje“ u izbore.
Moskva je, s druge strane, u više navrata negirala informacije američkih obaveštajnih službi, saopštavajući da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja.
Klintonova je čak otišla i korak dalje i okrivila je ruskog predsednika za svoj poraz na izborima, tvrdeći da on „očigledno gaji animozitet“ prema njoj, te da je „rusko hakovanje“ deo Putinove dugotrajne strategije da diskredituje osnovna načela američkih vlasti.
Ona je takođe tvrdila da „rusko mešanje“ u izborni tok u SAD predstavlja Putinovu „ličnu osvetu“ za njene optužbe izrečene 2011. godine kada je bila američka državna sekretarka i kada je optužila Rusiju za nepravilnosti i nameštanje rezultata parlamentarnih izbora u toj zemlji.
Kremlj je na to odgovorio: „Ili iznesite dokaze o hakovanju ili se okanite toga“.
„Što se tiče Podeste i ovih podataka o Skolkovu, odnosno saradnji fondacije Klintonovih sa tim inovacionim centrom, o tome se dosta pričalo tokom predizborne kampanje u Americi. Činjenicu da je Tramp sada pokrenuo tu temu tumačim kao njegov odgovor na stalne optužbe od strane demokrata. Ali onoliko koliko su optužbe na račun ’ruskih hakera‘ prazne, isto toliko su bez osnova i tvrdnje da su ruske kompanije na bilo koji način pomogle fondu Klintonovih da se obogati. To je izmišljotina američkih elita, koje su dale Rusiji ulogu ’strašila‘ u aktuelnoj američkoj političkoj krizi“, kaže za Sputnjik Viktor Oljevič, stručnjak za rusko-američke odnose.
Analitičar ocenjuje da bi razmena optužbi na relaciji Klintonova-Tramp mogla da ima posledice po rusko-američke odnose.
„Poznato je da donacije fondaciji Klintonovih nisu korišćene samo u humanitarne svrhe, već su korišćene i u političke ciljeve. Sumnjiva su i predavanja bračnog para Klinton, koja su držana širom sveta i za koje su dobijali i do 250.000 dolara. Postoje čak i osnovane sumnje da neka od njih nisu ni bila održana. Sve što se tiče tih predavanja čuva se u tajnosti tako da ima dosta sumnjivih poslova u vezi sa fondacijom Klintonovih, ali sve to nema apsolutno nikakve veze sa Rusijom. Međutim, iako je ova razmena optužbi između Klintonove i Trampa isključivo unutrašnja američka tema, ona bi mogla da ima posledice i po rusko-američke odnose, zato što se na taj način produbljuje atmosfera nepoverenja“, dodaje Oljevič.
Nije tajna da Klintonova ne gaji simpatije prema Putinu. Neki kažu da je taj odnos išao „od ljubavi do mržnje“ i da je u skladu sa tim Hilari menjala retoriku. Prvo je govorila da je „zabavan i interesantan sagovornik“, a potom ga je upoređivala sa „siledžijom, koji može da uzme sve ako mu se ne suprotstavite“, ali i sa Hitlerom, čija se zemlja postavlja baš kao nacistička Nemačka. Nazivala ga je i „kumom radikalnog nacionalizma“ i „opasnim čovekom“.
Tramp je svojevremeno objasnio zašto Hilari ne voli Putina.
„Ona ne voli Putina zato što je on vrti oko malog prsta po svim pitanjima. Putin je okrenuo oko prsta i nju i Obamu na svim poljima — bilo da je reč o Siriji, raketama ili čemu već hoćete.“
Kao primer on je naveo situaciju na Bliskom istoku.
„Mi smo potrošili šest triliona dolara, a oni su uzeli Bliski istok pod svoju kontrolu“, rekao je Tramp.
Putin je, sa druge strane, uglavnom bio uzdržan kada je trebalo da komentariše Klintonovu. Radije je govorio o Bilu Klintonu, nego o Hilari.
Kada su ga novinari prošlo leto pitali da prokomentariše kandidatkinju demokrata za predsednicu SAD, Putin je rekao da nije mnogo puta direktno sarađivao sa njom, ali da ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov jeste.
I zaista, Putin se sa Hilari samo dvaput zvanično sastao, i to jednom kao premijer, a drugi put kao predsednik. Oba puta u Rusiji. Prvi put 2010. u Moskvi, a drugi put 2012. godine na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Vladivostoku.
Sa druge strane, Lavrov i Klintonova su se sreli čak 22 puta. Prvi njihov susret dogodio se marta 2009. godine u Ženevi i pamti se po tome što je tada pokrenut proces poboljšanja odnosa.
Da bi pokazala dobru volju, Klintonova je Lavrovu poklonila malu žutu kutiju sa crvenim dugmetom, na kojoj je pisalo „resetovati“, ali joj je Lavrov rekao da je reč pogrešno napisana na ruskom i da na tasteru ne piše „resetovati“ već „preopteretiti“.
Međutim, bez obzira na grešku u prevodu, redefinisanje odnosa između SAD i Rusije imalo je dobru perspektivu — politika „resetovanja“ je donela novi ugovor o smanjenju nuklearnih arsenala, SAD i NATO zemlje su dobile saglasnost za tranzit vojnog tereta u Avganistan, Obama je smanjio planove stvaranja sistema PRO u Evropi, a osim toga na vreme je odustao od primanja Gruzije i Ukrajine u NATO.
Međutim, ideja „resetovanja“ je izgubila na aktuelnosti još pre kraja mandata tadašnjeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva zbog mnogobrojnih nesporazuma. Rusija nije dobila od SAD garancije da sistem PRO neće biti uperen protiv Rusije, pa je Medvedev zapretio da će razmestiti raketne komplekse „Iskander“ u Kaljiningradu, na granici sa Poljskom.
U narednim godinama, odnosi Rusije i SAD su zaista postali „preopterećeni“ i dostigli su najnižu tačku još od završetka Hladnog rata.
Za Lavrova važi da je težak pregovarač, oštar i otvoren kritičar SAD, beskompromisni zaštitnik ruskih pozicija i međunarodnog prava, zbog čega je Hilari Klinton i njenu prethodnicu Kondolizu Rajs često dovodio do ludila.
„Hilari Klinton pripada gardi političara iz devedesetih godina prošlog veka. Ona je navikla na model rusko-američkih odnosa kakav je bio u tom periodu, pa je očigledno da ni sada ne želi da se od toga rastane. Upravo sa tim se mogu povezati i njene oštre reakcije i zajedljivost na račun Rusije, kao i neprijateljstvo prema našoj zemlji. Ali ona je diplomata i ume da se ponaša drugačije, a dokaz za to su njeni mejlovi koje je objavio ’Vikiliks‘ i koji sadrže pozitivne ocene Putina kao ’interesantnog sagovornika‘. Međutim, to ne znači da ona ne doživljava Rusiju kao neprijatelja SAD, iako je dok je bila na funkciji državne sekretarke pokazala spremnost da sarađuje sa Moskvom po nekim pitanjima“, zaključio je Oljevič.
Da li je moguće pokretanje postupka protiv Klintonove na osnovu Trampovih optužbi? Politikolozi ocenjuju da je o tome prerano govoriti. Optužujući jedni druge za kompromitujuće veze sa Rusijom, demokrate i republikanci, smatraju analitičari, to čine bez ikakvih opipljivih dokaza, koje bi sud mogao da uzme u obzir. Ipak, oni konstatuju da se na taj način i dalje stvara i širi rusofobija.
