U novoj tendenciji prednjači Rusija: ove sedmice su šefovi diplomatije Rusije, Irana i Turske razgovarali u Moskvi o planovima u vezi sa Sirijom. Amerika nije bila pozvana na sastanak, navodi novinar.
Nakon razgovora ministri su usvojili saopštenje prema kojem su njihove zemlje spremne da budu garanti sporazuma sirijske vlade i opozicije. U saopštenju je takođe navedeno da sve druge zemlje koje utiču na situaciju u Siriji mogu da se priključe ovoj inicijativi.
Prema rečima analitičara, pozivi ove vrste su ono što su SAD navikle da čine kada je, nakon Hladnog rata, nastupio mir na američki način. Sada su tri zemlje osetile da imaju dovoljno snage da na sebe preuzmu vodeću ulogu u regionu u kojem deluje, verovatno, najveća opasnost za Zapad – DAEŠ.
„Rusija nije protiv razgovora sa SAD i mnogo puta je to činila diskutujući s Amerikom o Siriji. Iz toga, međutim, ništa nije proisteklo, pored ostalog, zato što u Obaminoj administraciji nije bilo jedinstva u vezi s pitanjem treba li imati posla s Putinom“, navodi Beršidski.
U svom nedavnom govoru šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je naglasio da se kontakti održavaju, ali je primetio da svaki put kada se Rusija i SAD nešto dogovore, Amerikanci „vrdaju kada je reč o već postignutim dogovorima“ i počinju da drže predavanja.
Moskva zbog toga traži alternativne puteve do drugih bliskoistočnih igrača s mehanizmima za usvajanje odluka koji su joj razumljiviji.
„Turska, Saudijska Arabija i Katar ne moraju da odgovaraju Americi ukoliko samostalno pregovaraju s Moskvom. Istovremeno, međutim, oni ne osećaju neophodnost da uključe Ameriku u razgovor“, smatra analitičar.
Treba se setiti i „bregzita“, za koji je britanska javnost glasala ignorišući upozorenja Vašingtona, dodaje Beršidski.
Sada britanska vlada, ključni saveznik SAD u Evropi, nastavlja da ignoriše američke interese, zadržavajući neodređen odnos prema budućem sporazumu s Evropskom unijom. Ostale članice EU većinski su manje proamerički nastrojene od Ujedinjenog Kraljevstva, tako da uticaj Amerike u ovom bloku opada.
Narastajuća tendencija udaljavanja od SAD, prema mišljenju novinara, predstavlja direktan rezultat Obamine nedoslednosti u spoljnoj politici: on je naziva vrednosno-orijentisanom, ali veći deo sveta ne deli te vrednosti i optužuje SAD za dvoličnost i licemerje.
Situacija u Siriji ubedila je mnoge regionalne partnere da je Vladimir Putin dublje upućen u situaciju, zbog čega je pouzdaniji partner, smatra analitičar.
„Uz Obamu je stvoren utisak da su SAD zemlja koja je potpuno usredsređena na sopstvene interese. Ponekad se oni prodaju kao vrednosti, ali Amerika ne želi da uloži veće napore da ih zaštiti. Amerika pokušava da u očima saveznika istovremeno izgleda kao da je pasivna i kao da je agresivna“, navodi Beršidski.
