U Firči tink tenk studiju u Novom Sadu u petak uveče premijerno je izvedena predstava „Jami distrikt“ u režiji Kokana Mladenovića. Komad nastao prema dramskom tekstu Milene Bogavac problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država u visokotehnološkom svetu 21. veka.
Nacije proizvode ratove, a ratovi proizvode nacije. Ko je prvi počeo, pita se reditelj predstave Kokan Mladenović.
„Pošli smo od premise da je apsurdno da u 21. veku — veku napretka i kolonizacije kosmosa — i dalje robujemo devetnaestovekovnom pojmu nacije, da robujemo nečemu što nismo mogli da izaberemo — naciju u kojoj ćemo se roditi, boju kože, većinsku religiju, a paradoksalno, te stvari koje nismo izabrali u ogromnoj meri određuju naš društveni život i zemlje u kojima živimo“, objašnjava Kokan Mladenović.
Prema njegovim rečima, autorska ekipa pošla je upravo od ovog apsurda i napravila priču o mestu Jamena koje se nalazi na tromeđi Srbije, Bosne i Hrvatske.
„Izmislili smo naučnu činjenicu da se tu nalaze kosti najstarijeg čoveka ikada pronađene, koje menjaju istoriju ljudske evolucije. To je, međutim, povod za novi sukob na ovim našim prostorima, za novi rat i za dokazivanje ko je najstariji, kome pripada otkriće, ko je potomak ’Jamanskog čoveka‘. Probali smo da napravimo jedno montipajtonovsko ruganje novim ratnim huškačima, novoj ratnoj politici, toj strašnoj retorici koja Srbijom, Bosnom i Hrvatskom trenutno vlada i neprijatno podseća na pripremu rata ′90-ih godina“, navodi reditelj.
Očigledno je, upozorava Mladenović, da narodi u regionu Balkana još nisu uspeli da osveste i prerastu besmisao kroz koji su prošli krajem prošlog veka.
„Našim životima ne upravljaju iste politike, nego isti ljudi kao devedesetih godina, ljudi koji su učestvovali u masovnim ratnim zločinima ili proizvodili uslove da se oni dogode. Ti ljudi su danas propovednici morala, i ti ljudi bi trebalo da nas pomire. Očigledno je da to rade na način koji će nas dovesti do nekih novih sukoba jer je njihova psihološka matrica tako oformljena da postoje samo u ratnim, vanrednim i sukobljenim okolnostima“, strahuje naš sagovornik.
Autorska ekipa predstave postavlja još jedno, veoma interesantno pitanje, a to je: Ko je gori, nacije ili korporacije?
Predstava se, objašnjava reditelj, završava tako što se nakon novih, strašnih ratnih sukoba Jamena pretvara u distrikt, postaje eksteritorijalna i u njoj se gradi zabavno-edukativni „Jami park“ koji podseća na Evrodiznilend.
„Svi preživeli stanovnici Jamene zaposleni su u ovom parku koji drži jedna multinacionalna kompanija. Oni su izvođači, odnosno praistorijski ljudi, odnosno — majmuni! Ako insistirate na naciji u tako rigidnom smislu reči, onda na kraju završite kao majmuni za nečiji korporativni interes“, poručuje reditelj.
U predstavi „Jami distrikt“ igraju Isidora Simijonović, Jelena Graovac i Nina Nešković, a za muziku su zaduženi Marko Grubić i grupa „Vroom“.
Alan Ford i ekipa iza bodljikave evropske žice
Sledeće sedmice, 30. i 31. marta, u beogradskom Bitef teatru premijerno će biti izvedena još jedna predstava u režiji Kokana Mladenovića. Reč je o komadu „Alan Ford: epizoda Povratak otpisanih“, nastalom prema tekstu Predraga Lucića, koga reditelj opisuje kao „duhovito i ubojito pero splitskog Feral tribjuna“.
Ova predstava je rađena u koprodukciji Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i Narodnog gledališča iz Kopra. U njenom središtu je savremena Evropa prikazana, kako kaže reditelj, kroz crnohumornu prizmu kultnog italijanskog stripa iz pera scenariste i crtača poznatih pod pseudonimima Maks Bunker i Magnus.
„Kroz tu novu izmišljenu epizodu predstava govori o onima koji proizvode ratove na Istoku, onima koji vole da proizvode Sirije, Avganistane, Irake, onima koji zarađuju na transportu tih nesrećnika i onima koji zarađuju na ogradama i žici“, kategoričan je reditelj.
Mladenović podseća da je jedna demokratska, evropska zemlja kao što je Slovenija uložila više od dva miliona evra za žilet žicu „koja na njenim granicama treba da ubije neke ljude koji su pobegli od nesreće“.
„Pričamo o tom naličju Evrope koja je oformljena kao država ravnopravnih građana, prostor slobode, jednakosti, a očigledno je sve, samo to nije“, kaže reditelj.
I jedna i druga predstava su, napominje Mladenović, satirične komedije, koje kroz gorki smeh, grotesku, kroz iskrivljeno ogledalo stvarnosti pokazuju u još boljem svetlu tu samu stvarnost.
„Aktuelne su svaka na svoj način i jedna i druga predstava, a meni je bilo zanimljivo da s glumcima iz Slovenije i iz Bosne, sa srpskom autorskom ekipom, po tekstu hrvatskog pisca, konstatujemo da su svi problemi sveta u kojem živimo zajednički, da su podele na granice u ovom globalnom svetu besmislene, jer su problemi globalni, zajednički. I, naravno, mi s našim balkanskim specifičnostima uvek dodamo još neku dozu apsurda i nerazumnog ludila onome što se dešava“, smatra reditelj.
U predstavi je sačuvan autentični jezik Nenada Briksija, u čijem smo prevodu nekada čitali „Alana Forda“. Upravo je njegov jedinstveni jezički i stilski manir doprineo popularnosti ovog stripa na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
„Verujem da će fanovi, alanfordovci, biti zadovoljni, a da će publika koja ne poznaje strip gledati jednu modernu satiru ispričanu kroz prizmu stripa“, navodi Mladenović.
Praizvedba predstave bila je 10. juna prošle godine na sceni Gledališča Kopar, a sarajevska premijera bila je u Kamernom teatru 55 12. novembra prošle godine. U predstavi igraju: Mirsad Tuka, Armin Omerović, Anđela Kosić, Davor Golubović, Elma Juković, Rok Matek, Igor Štamulak, Aleš Valič i Gorazd Žilave.
