Roman „Islednik“, koji je Velikiću doneo drugu NIN-ovu nagradu (prvi put mu je ovo priznanje dodeljeno 2008. godine za roman „Ruski prozor“), bio nam je inspiracija za razgovor ne samo o književnim nego i o istorijskim, političkim, društvenim i globalnim fenomenima.
Velikić u „Isledniku“ čitaoce vodi na putovanje kroz vreme i prostor, vraća nas, pre svega, u šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, u nekadašnju veliku državu na Balkanu.
Život majke podstakao ga je da krene u potragu za sopstvenim identitetom. Njegovo pripovedanje je iskreno, lično, bez pretenzija da nam „ono vreme“ prikaže kroz ružičaste naočare ili da ga prekomerno kudi.
Pisac naglašava da se nijedno vreme ne može objektivno sagledati ukoliko se ne poznaje njegov kontekst.
„Ne idealizujem samoupravljanje i Jugoslaviju. I tada je bilo cupkanja na sletovima, štafeta… To je bilo zaluđivanje, manipulacija. Upravo zbog toga se i dogodilo da onaj izmanipulisani samoupravljač uleti u ratove“, kaže Velikić i naglašava da je manipulacija danas zasnovana na višku informacija koje ljudima ne dozvoljavaju da misle svojom glavom.
„Sive eminencije vlasti znaju koliko je važno stvoriti iluziju spontanosti. Maheri manipulacije imitiraju spontanost. Tako smo imali prvog crnca, predsednika Amerike, a sada postoji mogućnost da to bude žena“, kaže Velikić.
Čitajte Andrića!
Na prvim stranicama romana „Islednik“ piščeva majka izgovara rečenicu: „Sve će eksplodirati od prostaštva“! Komentarišući ovu misao, Velikić kaže: „Neminovno će doći do eksplozije, samo se zaista nadam da neće biti žrtava… Niko ’96. u Srbiji nije mogao da veruje da onoliko normalnog sveta može da izađe na ulice. Verujem da će se to ponoviti, ali potrebno je još malo da propadnemo, da propadnu sve ove fasade i makete, jer mi zaista živimo u maketi“. Naš sagovornik veruje da „normalnog sveta“ ima mnogo više nego onih podložnih manipulaciji, ali da je ta većina pritajena.
Na pitanje kako savremeni čovek može da dođe do objektivne istine o svetu i društvu u kojem živi, kako da shvati šta se oko njega dešava pod pritiskom brojnih informacija kojima ga zasipaju sa svih strana, Velikić odgovara lakonski: „Čitajte Andrića!“.
Najbolja Andrićeva dela mogu da se kupe objedinjena u jednoj knjizi, u tvrdom povezu, za oko hiljadu dinara, ukazuje pisac, napominjući da je to cena četiri flaše piva u kafani.
„Zaista mislim da je čitanje dobre literature nešto što čoveku pomaže da se odmakne, da napravi predah… Moramo se odmaći od ekrana, od stalnog bombardovanja (informacijama). To je odvlačenje pažnje, izluđivanje!“, uveren je pisac.
Saradnja Moskve i Berlina — trn u očima Amerikanaca
Razgovor o globalnoj slici sveta navodi pisca, koji u svojoj radnoj biografiji ima i dužnost ambasadora Srbije u Austriji od 2005. do 2009. godine, da se zapita zbog čega je Evropa pogođena fenomenima s kojima se, na ovaj način, nije suočila nikada u svojoj istoriji.
„Svet se smanjio, ljudi za malo novca mogu da putuju kuda žele i da sami vide ono što se oko njih dešava. To ne odgovara centrima moći koji se pitaju: ’Kako mi sada da izdenfujemo tu njihovu obaveštenost? Tako što ćemo skretati pažnju ljudima‘. Ovi teroristi, izbeglice, pa to je smešno! Ne znam koji je američki političar rekao: ’Molim Vas, kakva Evropska unija? To će biti onog trenutka kada budem imao pozivni broj za Evropu‘. A pozivni broj za Evropu će postojati onda kada i Rusija bude bila deo Evrope“.
Pisac prihvata tezu da ekonomsko zbližavanje Rusije i Nemačke, kao najjače članice Evropske unije, nije u skladu s američkim interesima.
„Dobri odnosi Berlina i Moskve jačaju Evropu, a slabe američki uticaj. Zbog toga se stalno radi na uznemiravanju Evrope. Ljudi beže od ratova. Ali, čekajte, ko je proizveo te ratove? Govorite o Libiji? Libija je bila Elrodaro za podsaharsku Afriku. To je bila država u kojoj je benzin bio besplatan, koja je imala ogromne beneficije, ljudi su odlazili da rade u toj Libiji. Šta su sad napravili? Ruševinu od te zemlje. Pokrenuli su talas migracija proizvodeći takozvana ’arapska proleća‘. Ma, kakva ’arapska proleća‘? To je sve bilo proizvedeno veštački, kao i raspad Jugoslavije, kao i pokušaj da raspad Sovjetskog Saveza eskalira drugačije“, kaže naš sagovornik.
Srbija u Evropi od „dva doma“
Velikić veruje da uprkos trenutnoj slabosti Evropske unije, Srbija treba da bude deo ovog saveza.
„Srbija je u Evropi. I da hoće, ne može da se izmakne… Nama je potrebno da budemo deo ujedinjene Evrope, jer nas to prisiljava da uvedemo neke standarde, to je pitanje vrednosti i normi u svakodnevnom životu“, kaže pisac.
On, međutim, smatra da će evrointegracija Srbije biti veoma spor proces i veruje da će Evropska unija u trenutku kada mi postanemo njen deo biti sastavljena od „dva doma“.
„Evropska unija ima kolonije u Evropi. Nemam ništa protiv Bugarske ili Rumunije, ali one ne mogu da se porede sa Slovenijom… Kad se samo setim, recimo čokolade ’milka‘ u Ukrajini, onog staniola — pa, to je potpuno drugi proizvod! Šta je to nego neokolonijalizam?“, zaključuje pisac.
