Donald Tramp jeste pobedio Hilari Klinton na predsedničkim izborima u Americi, ali nije osujetio njenu politiku na Balkanu. Klintonovi, ako računamo i oba mandata Baraka Obame, duže od dvadesetngodina suvereno odlučuju o svemu što se dešava na ovim prostorima. Krijući se iza „Klinton fondacije“, ovaj politički i supružnički par uz pomoć Džordža Soroša još „vlada Balkanom“.
Zašto je Klintonovima bitan baš Balkan?
Iza svega se, naravno, prvenstveno kriju novac i biznis. Trgovina oružjem, ulaganje u infrastrukturu od gasovoda, pa do autobanova, rudna bogatstva… Naravno, nema ni dobrog biznisa bez političkog aspekta. Balkan je idealan za one koji žele da drže pod kontrolom Evropu, Bliski istok i izbliza „nadgledaju Rusiju“. Imajući to u vidu, ne treba da čudi što se takozvana Hilarina „ljubičasta revolucija“, prvobitno skrojena za obaranje Trampa, očas posla preselila na naše prostore.
To, doduše, nije novo, jer je Hilarin plan o preuređenju Balkana u nekoliko navrata, premda stidljivo, iznet i u njenoj predsedničkoj kampanji.
S obzirom da su Klintonovi, ili bolje rečeno Bil Klinton i Medlin Olbrajt, faktički pre svih „skrojili“ sadašnji izgled Balkana, nije ni čudo što su sebi dali za pravo da ga i — preprave.
Naravno, što veća nestabilnost u ovoj regiji, to veći strah u Evropi. Vladavina strahom od sukoba na tlu Evrope je u neku ruku izum Klintonove administracije. Pelcer se primio, pa se ni Obama ni Merkelova nisu usudili da demistifikuju ovu pojavu, uprkos činjenici da je nemačka obaveštajna služba raspolagala podacima o takozvanim fingiranim sukobima na etničkoj osnovi u režiji Amerike.
Redom gledano, Kosovo je, fakat, privatna država Klintonovih. Oni ne samo da imaju tamo novac investiran preko raznih posrednika, već preko Albanije imaju i izlaz na more, što za njihove poslove dalje od ovog regiona ima i te kakav značaj, posebno za transport oružja, namenjen „borcima za demokratiju“, kakvi su bili naročito u OVK, ili za humanitarne akcije. Ne treba zaboraviti da se upravo jedna takva humanitarna akcija pod okriljem Klintonove fondacije trenutno istražuje u Americi jer se ispostavilo da se iza svega krije trgovina decom sa Haitija.
Klintonovi su dobrano zadužili Kosovo, ali i Kosovo njih, pa nije ni čudo što se Priština u poslednje vreme odlučuje na korake koje ranije ne bi ni pomišljala da preduzme bez stava zvanične Amerike.
Klintonovi su, naravno, i ovde umešali prste jer im je potrebno Kosovo bez bilo kakvog međunardnog nadzora. Da ne kažem „skrovište“ u srcu Balkana, Evrope, odakle mogu da diriguju bez ikakve bojazni celim svetom, pa i Amerikom, onim delom koji ne podržava Trampa.
S druge strane, tu su tri godine krize u Makedoniji, i pre neki dan izrečen stav zvanične Amerike da imaju dokaze da je tamo neki ambasador SAD dobio novac da finansira, ili bolje da kažemo, kroji vladu u ovoj državi. Makedonijom „suvereno vlada“ Džordž Soroš u sprezi sa Klintonovima. Posebno su angažovani oko dela teritorije koje naseljavaju Albanci, a u čijem delu se nalazi trasa kojom će prolaziti takozvani ruski gasovod. Otuda i ne čudi što im je potrebna vlada koja će samo parafirati već sastavaljene dokumente na koncesije itd.
Hilarina strategija za „finalno rešenje sukoba na Balkanu“, nije tajna u Americi. Posebno jer su u njoj učestvovali stručnjaci sa „Stratfora“ i „Rend korporacije“. Osovina njenog programa za ovaj region je konačno rešenje nacionalnih pitanja Srba, Hrvata i Albanaca. U analizi stanja na terenu naglašeno je da na prostoru bivše Jugoslavije neće i ne može biti dugoročnog mira sve dok tri najveća naroda definitivno ne odustanu od rata i sukoba kao rešenja za nacionalne probleme.
Preduslov za to jeste pravedno rešenje, „simetričan model“ za Srbiju koji podrazumeva da Beogradu treba dati pravo na ujedinjenje sa Republikom Srpskom, ali pod uslovom da prizna Kosovo, koje bi se pripojilo Albaniji. Sever Kosova bi imao status distrikta kao Brčko, koje bi dobilo pravo na široku autonomiju i pravo na specijalne veze sa Srbijom.
Bosna i Hercegovina, koja je bukvalno „američko čedo“ nije dala očekivane rezltate, a s obzirom na Klintonove veze sa islamskim zemljama, ne bi došlo u obzir da Bosna nestane, već bi se napravila prvobitna Bosna (Alije Izetbegovića), njoj bi se pripojio Sadžak, koji bi imao specijalni status u okviru BiH. Hrvatski deo Bosne bi se povezao na isti način sa Hrvatskom, do trenutka sjedinjenja. Postoji i opcija da Bošnjaci i Hrvati zajedno naprave državu, ali to nije nešto čemu je sklon Zagreb.
Po ovoj Hilarinoj mapi Makedonija, sa kojom ne zna niko šta će, prošla bi najgore. U sadašnjem obliku je za Hilari to „neodrživa država“, a kao razlozi se navode nepremostive razlike između Makedonaca i Albanaca koji čine trećinu stanovništva, kao i sukob sa Grčkom. Rešenje Klintonova vidi da se Makedonija po ubrzanoj proceduri ubaci pre svega u NATO, pa i EU.
Kada se govori o Klintonovima, ne treba zaboraviti ni Medlin Olbrajt, koja je za sebe izlobirala unosne poslove na Balkanu, prevashodno na Kosovu. Klintonovi su dobili milione dolara u kampanjama i donacije za „Klinton fondaciju“ od Soroša. „Ljubičasta revolucija“ Klintonovih ima cilj da skrati Trampovu vladavinu uličnim protestima i političkim remećenjem u svetu, a s obzirom na odnos Amerike i Evrope — gde ćeš bolje mesto za „potpaljivanje vatre“ od Balkana.
Cilj je destabilizovan Balkan i Evropa, što će potkopati deklarisani cilj Trampove administracije da dovede do nove međunarodne geometrije zasnovane na ekonomskom razvoju i saradnji među narodima, bez nameštanja, naturanja režima i promena vlasti u drugim država.
Drugim rečima, ukoliko dođe do destabilizacije koja bi odvela u oružane sukobe, Tramp bi morao da reaguje, što bi ga nateralo da pogazi svoju reč i obećanje. S obzirom da nema baš mnogo pristalica u Evropi, lako bi mogao da bude „namešten“ u nekoj perverznoj igri Klintonovih, a to bi bilo dovoljno da mu se mandat skrati. Jer trenutno u svetu postoje dve američke spoljne politike: zvanična Trampova i nezvanična Klintonova.
