Ako se sve karte poklope, Makedonija bi mogla u decembru napokon da izađe na vanredne parlamentarne izbore. Politička kriza koja duže od dve godine traje u ovoj zemlji gotovo da ju je dovela u stanje kome. Četiri najveće političke partije u Makedoniji ponovo su postigle dogovor o rešenju političke krize, i to posle sastanka predstavnika stranaka-potpisnica famoznog Sporazuma iz Pržina. Ovu „dobru vest“ saopštio je američki ambasador u toj zemlji Džes Bejli.
Novi dogovor i decembarski datum za izbore trebalo bi da do kraja avgusta potvrde četiri makedonske stranke — VMRO-DPMNE, SDSM i albanske stranke DUI i DPA.
Da li činjenica da je Amerika, a ne EU, makedonske političke oponente „udružila“ u najnovijem dogovoru ima veću težinu ili Makedoniju čeka još jedan neuspeh, za Sputnjik komentariše Danko Maleski, profesor međunarodnog prava iz Skoplja.
„Mislim da se činjenica da je ovu vest obelodanio američki ambasador svakako može tretirati mnogo ozbiljnije. Amerika i EU koordiniraju svoja dejstva za rešavanje makedonske krize, ali evropski uticaj je mešovit, i ima više stavova, dok se američki projektuje iz jednog centra, pa je uvek snažniji. Zato mislim da to što ga je američki ambasador objavio najnoviji dogovor čini ozbiljnijim i težim od prethodnih“, veruje naš sagovornik.
On se slaže da je u pitanju dobra vest za Makedoniju, ali u isto vreme strahuje da će se malo toga promeniti.
„Makedonija se već dugo nalazi u politički nejasnoj situaciji i zaista je potrebno da se narod izjasni na legitimnim i poštenim izborima. U tom smislu ovo ohrabruje, ali ostaje da se vidi da li će se makedonske partije zaista ovoga puta saglasiti oko biračkih spiskova i svega ostalog što je dogovoreno“, kaže Maleski.
Naš sagovornik se međutim pribojava da će pitanja koja su i započela ovu političku krizu u Makedoniji, a koja je postavio opozicioni lider Zoran Zaev, lider SDSM-a, o zloupotrebi vlasti visokih funkcionera iz vladajuće strukture Nikole Gruevskog VMRO-DPMNE, ostati da vise u vazduhu kao nerešena.
„Neophodno je utvrđivanje istine i otvaranje puta pravde za razrešenje ovih spornih pitanja. Ako se to ne desi, suštinski kriza neće biti rešena ni na narednim izborima, jer je to pitanje funkcionisanja pravne države u Makedoniji“, ističe on.
Lično, Maleski ne veruje da će bilo koja od ovih političkih afera dobiti svoj epilog, iako rad Specijalnog javnog tužilaštva ove države nadgledaju predstavnici međunarodne zajednice.
„Bitno je da ova institucija utvrdi činjenice. Ne bi bilo dobro da se oni koji su označeni kao nosioci afera pojave u izbornom procesu jer bi to dodatno zakomplikovalo situaciju“, ističe profesor Maleski.
Novom sporazumu makedonskih stranaka obradovao se i komesar EU za proširenje i dobrosusedsku politiku EU Johanes Han, koji je dogovor nazvao važnim korakom ka rešenju političke krize u Makedoniji.
„Dobre vesti iz Makedonije — političke partije su postigle dogovor o otvorenim pitanjima“, napisao je on na Tviteru.
Da li će Amerika uspeti da uradi ono što nije uspela EU, i koliko će se to odraziti na politiku koju će ubuduće voditi ova balkanska država, pitanje je na koje nije lako odgovoriti. Ako je mešanje Amerike u pitanje Makedonije samo nastavak njihove politike podrške makedonskoj opoziciji, u nameri da ublaži navodni ruski uticaj u ovoj državi, kriza u Makedoniji bi mogla da se posle izbora samo produbi. Drugim rečima, ako bi Makedonija ostala pod patronatom Amerike i posle izbora, odnosno ako bi pobedile strukture koje ona podržava, onda bi Amerika dobila još jednu sigurnu teritoriju u ovoj regiji.
