Politička kriza u Makedoniji našla se u ćorsokaku, a po svemu sudeći međunarodna zajednica na čelu sa Amerikom i Nemačkom rešila je da stvari uzme u svoje ruke. Posle skoro dve godine krize koja traje u toj državi, stvari se nisu pomakle sa mrtve tačke. Sporazum iz Pržina četiri ključne makedonske stranke, o održavanju izbora su praktično propali, a izbori su na zahtev opozicije odloženi već — dva puta. Vlada Nikole Gruevskog je raspuštena i formirana je prelazna vlada sa opozicijom. Onda je i ta prelazna vlada raspuštena, pa opozvana, jer je opozicija odbila da izađe na izbore. Demonstracije opozicije za smenu predsednika Makedonije Đorđa Ivanova postale su svakodnevnica, a posle svega nije jasno ko zapravo ima vlast u Makedoniji.
Pokušaji ambasadora EU da reše probleme i Makedoniju „vrate u demokratske vode“ očigledno nisu uspeli, pa je sada jasno da je ključ za rešenja makedonske krize predat u ruke velikih zapadnih država — Nemačke i Amerike.
Situacija, dakle, nije nimalo naivna, jer sudeći po pisanju što skopske što zapadne štampe, ako se u Makedoniji ovako nastavi, političkim akterima prete ili sankcije ili neka vrsta međunarodne uprave.
Sagovornici Sputnjika različito analiziraju ne samo novu ulogu Amerike i Nemačke u Makedonskoj krizi, već i samu krizu.
Branko Đođevski, politički analitičar iz Skoplja, veruje da je razrešenje političke krize na putu, jer je, kako je naveo, došlo do tačke raskršća — ili će se postići dogovor, ili će se kriza zaoštriti.
„To podrazumeva kaznene mere Brisela. Signali za pooštravanje krize već su u neku ruku poslati. Stopirana su sredstva iz IPAP fondova, a na Samitu za Zapadni Balkan Makedonija nije ušla u grupu zemalja koje će koristiti novac iz 150 miliona evra iz fonda planiranih za zemlje u ovom regionu. Makedonsko rukovodstvo shvata šta se sprema državi od strane međunarodne zajednice i zbog toga sam optimističan da će dogovor postići“, kaže Đorđevski.
On ujedno smatra da bi međunarodna zajednica mogla da izvrši pritisak i na opoziciju, pa u tom kontekstu i vidi mogućnost da se kriza okonča. Mogućnost da do toga ne dođe, što bi prema nekima moglo da dovede do nametanja neke vrste međunarodne uprave nad Makedonijom, Đorđevski vidi kao „totalni poraz makedonske demokratije“.
„Ja se nadam da do takvog scenarija neće doći, pre svega jer verujem da će međunarodna zajednica preseći i reći opoziciji — dosta je, hajde da se sada nađe izlaz“, kaže on.
Milenko Nedelkovski daleko je od pomisli da bi Makedonija mogla da se nađe pod nekom vrstom međunarodnog protektorata, kao što je to Kosovo ili Bosna i Hercegovina.
„Ono sa čim sam ja upoznat jeste da je pozvan ruski ambasador iz Skoplja u Moskvu na konsultacije i da je dobio naznake da bi ruska diplomatija morala da se aktivira u Makedoniji“, tvrdi naš sagovornik.
Nedelkovski smatra da će do razrešenje krize u Skoplju brzo doći, iako očekuje da će novi izbori biti raspisani za novembar.
„Za dve godine nisu uspeli da sruše legalno izabranu vlast, jer je glavni akter narod koji je i dalje na strani makedonske države“, zaključuje on.
Što se tiče poseta iz Berlina i Vašingtona, Nedelkovski je uveren da američki izaslanik dolazi iz administracije koja je na izmaku, te da u tom smislu i nema neki značaj. S druge strane, što se tiče Nemačke, naš sagovornik je ubeđen da je njegovo interesovanje za Makedoniju isključivo zbog mogućnosti otvaranja nove migrantske rute koja bi mogla da naškodi pre svih nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.
„S obzirom da toga još nema, onda im je lakše da se bave pritiscima na našu legalno izbranu vlast“, zaključuje Nedelkovski.
U Skoplju se trenutno nalazi nemački izaslanik Johanes Hajndl, a za nekoliko dana najavljen je dolazak američke predstavnice Viktorije Nuland, što se u delu skopskih medija tumači kao novi povećani pritisak na vladajuću VMRO–DPMNE Nikole Gruevskog i SDSM-a Zorana Zaeva za izlazak iz političke krize.
Skopski mediji nadmeću se u analizama da li će Evropljani i Amerikanci, ako ne budu videli napredak među makedonskim strankama, pribeći ograničenoj izolaciji i suspenziji finansijske pomoći, kao glavnom sredstvu za pritisak na političke aktere i Vladu da se pridržavaju, pre svega, Pržinskog ugovora.
Podsećanja radi, Makedonija je u političkoj krizi od februara 2015. od izbijanja skandala sa prisluškivanjem, kada je opozicija optužila vladajuće stranke da su prisluškivale 20.000 ljudi, uključujući policajce, sudije, novinare i diplomate. To je bivši premijer Nikola Gruevski negirao, a u etar su pušteni navodno autentični audio-zapisi kao dokaz da su vanredni prethodni parlamentrni izbori pokradeni. Kriza je produbljena kada je makedonski premijer Đorđe Ivanov početkom ove godine odlučio da pomiluje optužene za prisluškivanje, čime je obustavljen krivični postupak protiv više desetina političara, uključujući Gruevskog, ali i lidera opozicije Zorana Zaeva, za koga je vladajuća stranka prikazala snimak na kome se navodno vidi da ugovara mito za neki posao. Ovo predsedničko pomilovanje izazvalo je oštre reakcije glavnih stranaka, EU i ulične proteste u Skoplju i drugim gradovima. EU je tražila hitno poništavanje odluke o pomilovanju. Inače, četiri vodeće političke stranke u Makedoniji, od kojih su dve albanske, u julu su u Pržinu potpisale dogovor o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, i uslovima pod kojima bi oni trebalo da budu održani. Poslednja zamerka opozicije bio je neažuriran birački spisak.
