Bliski istok bio je jedna od najvažnijih tema koje su razmatrane na skupu, uporedo s razvojem Evroazijske ekonomske unije. Na sednici je učestvovalo oko 100 ljudi — vodeći ruski, međunarodni i jermenski eksperti u oblasti svetske politike, kao i članovi jermenske vlade.
Ambasador Rusije u Jermeniji Ivan Volinkin izjavio je da je ovo „veoma važan događaj“ i dodao da mu je drago što je posetio Jermeniju.
Bliski istok
Posebna pažnja na skupu posvećena je bliskoistočnom problemu. Prema mišljenju direktora Instituta „Kavkaz“ Aleksandra Iskandarjana, ovaj region je nemoguće vratiti u stanje kakvo je bilo pre rata.
„Neće biti one Sirije koju pokušavaju da vrate, neće biti Iraka kakav je bio pre Sadama Huseina“, rekao je stručnjak. Prema njegovim rečima, sukobi u ovom regionu utiču i na Južni Kavkaz, stvarajući nove pretnje.
Direktor Instituta za orijentalistiku Nacionalne akademije nauka Jermenije Ruben Safrastijan smatra da na Bliski istok i na društvene i političke procese u tom regionu negativno utiče američki projekat stvaranja „Velikog Bliskog istoka“.
„Američki projekat ’Velikog Bliskog istoka‘ naneo je ogromnu štetu ovom regionu“, rekao je Safrastijan.
Direktor za naučni rad Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ Fjodor Lukjanov naveo je da je situacija u svetu takva da nijedan region nije zaštićen od potresa.
„Konkretno za Jermeniju pretnju predstavlja napeta situacija u Južnom Kavkazu, sukobi koji nisu uspavani i zamrznuti, buran i nepredvidiv razvoj događaja u Turskoj, nerešenost jermensko-turskih odnosa“, naveo je Lukjanov.
Prema mišljenju naučnog rukovodioca Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka Vitalija Naumkina, to je posebno aktuelno za region Bliskog istoka, u kojem se sukobljavaju interesi najraznovrsnijih igrača, kako globalnih tako i regionalnih.
„Strateška linija Rusije na postsovjetskom prostoru podrazumeva, međutim, održavanje prijateljskih odnosa sa svim državama koje se nalaze na ovoj teritoriji“, rekao je Naumkin.
Evroazijska ekonomska unija
Ne manje važna tema razgovora Valdajskog kluba bio je Evroazijski ekonomski projekat. Eksperti se nisu složili s tvrdnjom da ovaj proces navodno propada.
Prema rečima predsednika Saveta Fonda za razvoj i podršku Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ Andreja Bistrickog, bilo bi poželjno da se Evroazijska unija razvijala brže, ali „neophodno je imati u vidu svu složenost procesa koji obuhvataju različite ekonomije, političke sisteme, tehničke standarde“. Za to je, kaže Bistricki, potrebno vreme.
Lukjanov je naveo da se u poslednje vreme pojavilo mnogo novih faktora koji utiču na Evroazijsku ekonomsku uniju, a to su, pre svega, kriza u Evropskoj uniji, u Ukrajini, kineski prodor na Zapad, događaji na Bliskom istoku, promene u američkoj politici.
Prema mišljenju eksperta, reč je o stvaranju širokog, konsolidovanog evroazijskog ekonomskog prostora, u kojem se posebno uzima u obzir povezivanje s kineskim projektima.
