Učešće iranskih arheologa i saradnja sa ruskim kolegama je veoma važna, praktično od strateškog značaja. Države koje su deo takozvanog „Kavkaskog pojasa“ dobro znaju kakvim sve istorijskim i arheološkim bogatstvima raspolažu. Kavkaske republike bivšeg SSSR-a, a do tada deo Ruske imperije, nekada su ulazile u sastav Irana. Činjenica da Rusija i Iran i kao moderne države dele mnogo toga zajedničkog, stvara odličnu bazu za početak saradnje, govori Hekmatola Molasalehi.
„Iransko rukovodstvo mora imati u vidu da Iran i Rusija imaju bogatu zajedničku istoriju. Iranski mentalitet prihvata vrednosti ruske kulture i kulture naroda koji naseljavaju Rusiju i to je važno, jer mi smo kao narodi zapravo srodne duše. Trebalo bi raditi na stvaranju zajedničkog programa, a vlade bi u to ime trebalo da izdvoje budžet“, objašnjava on.
Inicijativa Hekmatola Molasalehija posebno je aktuelna u kontekstu činjenice da iranski stručnjaci ne mogu da koriste najnoviju opremu za arheološka istraživanja jer ih u tome sprečavaju američke sankcije.
Sputnjik je ranije pisao da je iranski arheolog Mohamed Naserifard našao drevne crteže na stenama u blizini grada Homejn na zapadu Irana. Po njegovom mišljenju, ovi crteži bi mogli biti stari čak desetinama hiljada godina. Pa ipak, arheolog Naserifard kaže da zbog sankcija SAD protiv Irana, on ne može da nabavi svu neophodnu opremu kako bi ustanovio starost ovih crteža.
„Sankcije se zato i uvode da bi se negativno uticalo na ekonomiju, kulturu, svakodnevni život jedne zemlje i njenih stanovnika. Mi osećamo efekat tih sankcija konkretno u našim arheološkim istraživanjima. Na nesreću, moje kolege i ja smo svedoci brojnih negativnih posledica na razvoj arheologije u Iranu“, smatra Molasalehi.
Prema njegovim rečima, godinama su mogućnosti iranskih naučnika ograničene, jer je teško dolazilo do dijaloga sa inostranim partnerima, a to je paradoks jer je konkretno iranska arheologija upravo i nastala uz pomoć naučnika sa Zapada.
„Iranska arheologija je nastala u 19. veku, zahvaljujući naporima i pomoći, najpre materijalnoj, naučnika iz Evrope. Tako je počeo novi vek u iranskoj nauci. Upravo tada su Iranci počeli da realizuju i primenjuju sva do tada stečena znanja i da samostalno dalje razvijaju nauku. Vremenom je arheologija postala neodvojiv deo obrazovnog programa, a kasnije je u njenom krilu nastala Organizacija za kulturno nasleđe Irana. Ipak, trebalo bi podvući da su osnove iranske arheologije postavile zapadne države. Zato je još čudnije to što upravo oni sada sprovode ovakve mere“, zaključuje Molasalehi.
