Recimo, predsednik te zemlje Petro Porošenko se tokom prošle godine popeo sa osmog na šesto mesto „Forbsove“ liste najbogatijih Ukrajinaca, zaradivši sto miliona dolara.
Prema nedavno objavljenoj imovinskoj karti, Porošenko ima udeo u 104 kompanije u Ukrajini, Rusiji, Poljskoj, Španiji i još sedam zemalja. Takođe, ukrajinski predsednik ima i tri stana u Kijevu, kuću u elitnom naselju i skupocene automobile.
Za šefom države ne zaostaju ni drugi aktivisti „Majdana“. Praktično svi lideri revolucije, koji su kasnije postali poslanici Vrhovne rade, za tri godine su postali milioneri i vlasnici luksuznih vila.
Do „revolucije dostojanstva“ mnogi od su bili nezaposleni ili su radili neke „sitne posliće“, a danas imaju stanove, luksuzne automobile i žive na visokoj nozi.
Na primer, aktuelni poslanik u ukrajinskoj Radi Vladimir Parasjuk je bio snimatelj na svadbama, a njegov kolega Dmitrij Jaroš je imao samo automobil marke „škoda“, ni kopejku prihoda, ni krov nad glavom, navodi portal „Zvezda“.
Sada Jaroš ima svoj brend, nazvan po neonacističkom pokretu koji je predvodio, „Desni sektor“ i dva stana.
Aktuelni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Turčinov je postao vlasnik luksuzne vile sa imanjem, a ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov je stekao dvanaestosobnu nekretninu, petokaratni crni dijamant i četiri bunde, navodi portal.
Glavni ukrajinski tužilac Jurij Lucenko pre „Majdana“ pušten je iz zatvora, gde je ležao zbog pronevere, a sada zajedno sa suprugom, kako se dodaje, ima u vlasništvu deset stanova.
„Fenomen ’Majdana‘ je u tome što nije bilo nijednog programa, nijedne parole. U početku su izlazili na ulice zalažući se za evropske integracije i vrednosti, a zatim se ispostavilo da su samo bili protiv tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Njihova glavna tema bile su luksuzne vile tadašnjih vlasti i zlatna poluga u obliku vekne hleba, teška oko dva kilograma, koja je za njih bila simbol korupcije i Janukovičevog režima. Indikativno je to što je odmah posle Majdana i državnog puča ta zlatna vekna nestala. Jasno je da ona sada ne leži u sefu predstavnika stare vlasti“, kaže za Sputnjik Konstantin Bondarenko, šef fonda „Ukrajinska politika“.
Tri godine posle „Majdana“ nova kijevska vlast dovela je zemlju do propasti, a veći deo stanovništva do „prosjačkog štapa“. Nezavisne međunarodne organizacije već upoređuju Ukrajinu sa najsiromašnijim zemljama Azije i Afrike, iako je ta zemlja posle raspada SSSR-a imala stabilnu ekonomiju, razvijenu industriju i poljoprivredu i sav potencijal za dalji razvoj.
Prema podacima Instituta za demografiju i socijalna istraživanja Nacionalne akademije nauka Ukrajine, objavljenim jesenas, samo za godinu dana broj Ukrajinaca koji živi ispod crte siromaštva se više nego udvostručio, sa 28 na 58 odsto. Neki analitičari tvrde da su te brojke „daleko crnje“ i da 80 odsto građana živi gotovo na ivici siromaštva.
„Jedan od pokazatelja toga kako se živi je BDP koji drastično opada, a zlatne rezerve, koje su za vreme Janukoviča rasle, sada se tope. Dok su sadašnje vlasti bile u opoziciji voleli su da ponavljaju kako su Janukovič i njegovo okruženje krali 60 dolara u sekundi. Ali, ako pogledamo šta se sada dešava, zaključujemo da ovi sada kradu 10 puta više. Jevgenij Černjak, vlasnik brenda ’Hortica‘, koji proizvodi votku i koji važi za jednog od najbogatijih ljudi u Ukrajini, napisao je na Fejsbuku da se osetio siromašnim kada je video imovinsku kartu ukrajinskih poslanika“, kaže Bondarenko.
Analitičar navodi da nezaposlenost raste i prema zvaničnim podacima iznosiće 20 odsto, a „zvanične cifre su uvek niže od realnih“.
„Navodno, plate povećavaju, a pri tom cene uporno rastu. Devalvacija grivne je katastrofalna, faktički je nacionalna valuta tri puta obezvređena u odnosu na dolar i evro. Cene komunalnih usluga i dalje rastu, a zvanična propaganda sve one koji ustanu protiv mera aktuelnih vlasti ili ih kritikuju nazivaju agentima Moskve, Putina i tako dalje. U takvim uslovima teško je reći da se materijalna situacija građana popravila. Pojedinih građana jeste, ali ne i naroda u celini“, kaže Bondarenko.
Prema nekim podacima, cene komunalija su toliko porasle da premašuju najniži nivo prihoda sa kojim osoba može da preživi, a koji sada iznosi 1.600 grivni (oko 56 evra). Prosečan račun za komunalije iznosi 2.500 grivni (oko 88 evra), a prosečna plata je 5.000 grivni (oko 176 evra).
Bondarenko navodi da zemlja sada opstaje samo zahvaljujući tranšama pomoći MMF-a i parama iz inostranstva.
„Sadašnju garnituru na vlasti čine ljudi koji su čitav život za svoje projekte dobijali donacije iz inostranstva i od toga živeli. Oni i na Ukrajinu gledaju kao na projekat za koji treba da dobiju donacije od MMF-a, i jedino vode računa o tome kako da ih uzmu za sebe i međusobno podele, i kako da pred međunarodnim strukturama opravdaju taj potrošen novac. A ostali ljudi ih ne interesuju“, smatra Bondarenko.
Odgovarajući na pitanje kako vidi budućnost Ukrajine, Bondarenko ocenjuje da će situacija ostati ista sve dok se ne iscrpe resursi i dok ljudi poput Soroša budu davali Kijevu novac.
„Jasno vam je da ekonomiju ubijaju, ubijaju industriju, poljoprivredu i samo se vode prazni razgovori o tome da Ukrajina može da postane poljoprivredna država, superdržava, kako je to voleo da kaže bivši američki ambasador Džefri Pajet. Prirodni, industrijski, ljudski potencijal Ukrajine je ogroman, ali sudeći po rastućem spisku onih koji su se obogatili na ’Majdanu‘, on ostaje u rukama grupe ljudi, a građani Ukrajine neće dobiti čak ni mrvice. Za vreme Janukoviča građani su barem nešto dobijali. Priče poput onih: ’za vreme Janukoviča je bilo loše, sada je dobro‘ nisu ništa drugo nego propagandni kliše aktuelnih vlasti“, zaključio je Bondarenko.
