Međutim, 25-godišnjicu proglašenja nezavisnosti ta zemlja dočekuje bez dela teritorije, sa gomilom socijalnih problema, sve većim jazom između bogatih i siromašnih, nagomilanim dugovima, neviđenim razmerama korupcije, usporenim reformama, rastućim nezadovoljstvom među stanovništvom, atmosferi nacionalne i konfesionalne netrpeljivosti i napetosti, građanskim ratom na jugoistoku zemlje, gde je hiljade ljudi poginulo, ranjeno i ostalo bez svojih domova…
Politikolozi smatraju da su napretku Ukrajine zasmetale dve obojene revolucije i nedostatak jakih političkih lidera, koji bi mogli da odrede pravac njenog razvoja. Kao rezultat toga, zemlja je „razapeta“ između Istoka i Zapada, što je dovelo do podele države i gubitka kontrole nad delom jugoistoka zemlje. Analitičari smatraju da Ukrajina, tokom godina nezavisnosti, nije uspela da postane nezavisni spoljnopolitički igrač i da se danas kreće u orbiti politike Zapada, kao njen satelit.
Najnovija istraživanja pokazuju da samo 38 odsto Ukrajinaca smatra da je njihova zemlja „zaista nezavisna država“, dok 49 odsto njih ne misli tako. Ali, uprkos tome, čak 87 odsto ispitanika bi i danas glasalo za akt o nezavisnosti Ukrajine.
U svojoj istoriji Ukrajina je imala pet lidera. Analitičari, međutim, navode da se sa svakim novim predsednikom menjao i kurs spoljne politike Ukrajine — čas na stranu Zapada, čas na stranu Rusije i da ta zemlja danas podseća na „razbijeni krčag“. Sa jedne strane, nju nisu spremni da prime u sastav EU i NATO, iako kijevske vlasti tome teže i od svojih mentora dobijaju takva obećanja, a sa druge strane, zbog pogoršanja odnosa sa Rusijom Ukrajini je takođe zatvoren put ka zbližavanju sa bivšim sovjetskim republikama u okviru Carinske unije.
Ukrajinci danas smatraju Viktora Janukoviča najboljim predsednikom za svih 25 godina nezavisne države, pokazala su istraživanja sprovedena uoči jubileja. Za njim slede Leonid Kučma i Viktor Juščenko, dok je najgori rezultat ostvario prvi lider Leonid Kravčuk. Aktuelni predsednik Ukrajine Petro Porošenko našao se na pretposlednjoj poziciji, ali je još 31 odsto anketiranih reklo da će najbolji predsednik biti onaj koji dođe na njegovo mesto, jer „gori od njega ne može niko da bude“.
Statistika svojim „suvim“ jezikom brojki govori i o katastrofalnom demografskom stanju u zemlji — 1991. godine u zemlji je živelo skoro 52 miliona ljudi, a danas ih je oko 9 miliona manje (ima ih oko 42 miliona). Samo u toku 2014. i 2015. godine, zbog rata u Donbasu, iz zemlje je izbeglo skoro milion ljudi. Ukrajina je danas zemlja sa najvećom stopom smrtnosti u Evropi — 15,7 na hiljadu stanovnika.
Osim toga, brojke pokazuju da Ukrajina sada grca i u dugovima. U trenutku raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina nije imala spoljnih dugova, jer je Rusija, kao pravna naslednica, preuzela obavezu izmirenja svih dugova SSSR-a na sebe.
Prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine državni dug zemlje iznosi preko 67 milijardi dolara, što je oko 74 odsto BDP-a.
Prema podacima Svetske banke, Ukrajina je na prvom mestu u svetu po inflaciji, koja je prošle godine iznosila 40,2 odsto.
Prosečna plata u Ukrajini danas iznosi svega oko 175 dolara, a penzija samo 67. Ujedinjene nacije, koje su ispitivale životni standard u toj zemlji, došle su do zaključka da skoro cela zemlja živi ispod granice siromaštva, čak više od 80 odsto stanovništva.
Ovih dana Ukrajina će proslaviti i još jedan jubilej — 20 godina od uvođenja grivne, ali neće imati mnogo šta da slavi — za to vreme nacionalna valuta je devalvirala više od 10 puta. Ukrajina je zemlja koja obiluje brojnim prirodnim bogatstvima i resursima. Do ranih devedesetih bila je i druga republika u SSSR-u po razvoju industrije.
Za četvrt veka nezavisnosti njen potencijal je opadao takvim tempom da je ekonomija dotakla dno, kao nijedna druga zemlja u savremenoj svetskoj istoriji. Ali, uprkos svim tim pokazateljima i sve većim (po)teškoćama sa kojima se država i ukrajinski narod suočavaju, 25-godišnjica nezavisnosti biće obeležena brojnim svečanostima, defileima i vojnim paradama. Nezavisnost je proglašena 24. avgusta 1991. godine, samo nekoliko dana pošto je propao državni udar komunista protiv tadašnjeg reformističkog sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova.
Tog dana je Vrhovna rada je usvojila akt kojim je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza i stvaranje samostalne države — Ukrajine, a takođe je pozvala i na referendum o podršci Deklaraciji nezavisnosti, na kojem je 1. decembra 1991. godine više od 90 odsto izašlih građana Ukrajine podržalo tu deklaraciju. Ubrzo je ukrajinska nezavisnost priznata u svetu od strane međunarodne zajednice.
